Čovek koji prodaje petarde

Gradske ulice su njegov teren i on ih najbolje poznaje. Tačno zna koje je mesto najprometnije, te tamo montira svoju tezgu. Pojavljuje se sredinom decembra i njegovo delovanje traje dok traju i praznici. Posle toga odlazi u samo njemu poznatom pravcu i ne pojavljuje se dogodine, u isto vreme. Nosi kapuljaču i veliku debelu pernatu jaknu u kojoj uglavnom šteka robu. Vešto se krije iza prskalica, ukrasa i sličnih novogodišnjih dekoracija. One mu samo služe kao maska da bi mogao uspešno valjati petarde, koje su mu zapravo primarni izvor prihoda. Ilegala batice, mora sve biti najstroža tajna. Veoma je pronicljiv i pažljiv i uvek zna da oceni kada može da razotkrije svoj položaj kako bi obavio razmenu sa mušterijom. Stalno je na oprezu. Nema reklamacija, ako se koja upuva to nije njegov problem, a ti nove ne'š dobiti. Kupuješ na sopstveni rizik i ne smeš ni pod koju cenu nikome odati gde si nabavio pirotehnički arsenal. Ako se kojim slučajem pojavi uniformisano lice, ti moraš da pališ, a transakcija se momentalno obustavlja.

- Mali, pssst!
- M?
- Ovamo! Treba petardi? Imam topovske udare, male, piratske, one što pucaju tri puta, šta treba?
- Koliko je kutija topovskih?
- 250. Je l' u redu?
- Može.
- Nisi kupio od mene, zapamti.
--------------------
- Imate petardi?
- Pandur! Nema sad ništa, beži! Vrati se posle kad ode!
- Št...
- Nema, vozi bre kad ti kažem! Sikter!

- Dobar dan gos'n milicajac, evo imam svega za ukras, obradujte dečicu ovim plastičnim Deda Mrazom na baterije koji govori: "Ho ho ho!" Evo samo za vas trista!
- Ne seri Dule, znam sve. Ne želi to moj mali, daj mi kutiju onih što rokaju tri puta i meni one topovske, dve kutije. Imam i ja dušu! Ali daj mi onako da izgleda kao da ih zaplenjujem, žena kupuje neke pizdarije za jelku dve tezge dalje.