
Сав мој живот, од када сам сазнао да постојим па све до дана данашњег је једна велика туга коју прожима плач, недостаци, жеља за нечим недоступним и црнило бдења над вољеним стварима које нестају као однете стравично хладним дахом ветра у ноћи.
Не умем да се смејем више, не умем да поделим срећу са другима пошто те среће и нема и сваког дана када се погледам у огледалу замућеним сузама у мојим очима схватим да сутра не постоји. Схватим да сутра може да донесе само бол, патњу и немоћ. Свако сутра ће бити све страшније и бојим га се.
Желим да се не пробудим. Желим да сутра у ово време лежим хладан, укочен и већ заборављен.
Заборављен и спокојан, заувек.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
napiši knjigu brt
Могао бих.
Za ovo postoje blogovi.
ТАКО ЈЕ ЂУБРЕ ЈЕДНО ТУ СЕРЕ ПО ВУКАЈЛИЈИ!
МИНУС