Proširila se, ovih dana, u Pomoravlju, jedna čudna vest, o običaju nama čudnog i često neshvatljivog naroda - naroda Crne Gore.
Pa, dobro, nije to baš ovih dana. To mu nekako dođe u proteklih stotinak godina, otkako su Crnogorci, taj slobodarski soj, pali u ropstvo Srba, štono bi rek'o Šerbo Rastoder.
Dakle, kažu naši Moravci da nova snaha treba deveru da je kao sestra. Ona ga, prema tome, i oslovljava sa: "Bato", "Braco" ili nekim sličnim sestrinskim tepanjem. Logično, dovesti devera u iskušenje da sa dotičnom snahom seksualno opšti rezultiralo bi izopštavanjem snahe iz kuće, društva, vađenjem njenih očiju i kačenjem istih o seosku česmu, da se vidi kako se sa takvim ženama postupa ili nekom, po snahu, još gorom sudbinom.
No, bilo kako bilo, ovde se kod nas veruje da crnogorski dever (zovimo ga skraćeno đever) prve noći spava kraj mlade. Ili bar da je to nekad u Crnoj Gori bio običaj.
A šta bismo mi, Moravci da ne izvrnemo nešto na smeh?! Pa nama života ne bi bilo. Mi smo veseo soj, čija se narodna umetnost sastoji od "Crven bana" i sporadičnih izreka. Nijesmo mi ka' đetići, pa da uz gusle zabugarimo. Kod nas je ta priča izašla na to da đever mladu treba da isproba te prve noći.
Sa druge strane, nama, Moravcima, naročito patrijarhalnim moralnim gromadama čiji su osnovni predstavnici glavešine velikih porodičnih zadruga, bilo je smešno, nezamislivo i, u nekoj potaji, verovatno priželjkivano takvo ponašanje, te su od njega stvorili jedno zajebantsko ruglo, jedan "Crven ban", posle čijeg bi se izgovaranja ženska populacija zacrvenela i vriskavo zasmejala, dok bi muška populacija počela da ismeva jadnog mladoženju sve dok njegova jesenja svadba ne bi iščezla u kočijama ledenog decembra.
-Komšija Milorade. Pa 'de si ti? Evo, odskora bato da te zovem.
-Je li? A, što, mori, Milojka?
-Udadoše me za Gmitra Didičinoga
-Opa! Tako znači!
-Pa, ja reko', komšija, tvoj otac, Didice dođe brat rođeni, a Gmitar drugu braću neženjenu nema, pa velim, ručni dever da mi budeš.
-Hehe. Može Milojka, al' samo po crnogorski.
-Marš tamo komšija. Sad kad do'vatim ovaj koc iz plota, teško tebE! Ja sam poštena devojka!
-Uj, uj! Znam, Milojka. Al samo u lakat! I to samo zato što tu nisu rupu mogli da ti nađu. Hehehe.
Ocekuj u skorijem vremenu da umres od GTD-ove ruke.
Blizu sam... Samo mi se čini da ih ima pre mene na redu
Ali GTD će nas sve pogaziti svojim Golfom, u ime odbrane Crne Gore
E VIVA!
a ovo si mi već pokazala danas valjda...
ma nije to pretnja, on samo ne zna da pokaže ljubav...
A kad Granjka i ja tvrdimo da su Montenegrijanci izopačeni, vi ne verujete...
Ja sam Pomoravka i Šumadinka
U Sandžaku bila samo jednom
Ne znam ja o čemu se tu radi
Imam zeta Crnogorca
I plus se to tako priča po selu
Ne znam ja, ja tako čula, ako nije istina imate izvinjenje u prvom komentaru ispod definicije...
On je u stvari Srbin poreklom i Crne Gore. Od roda Jovovića iz junačke Markovine, a posle su kidnuli zbog neke krvne osvete u selo Retkocer kod Medveđe i sad su Tokovići.
linkovaću opet te što kidnuše od krvne osvete. jbt puna Srbija ovih te kidnuše od krvne osvete.
Pa i meni je vas gospode od preko granice stvorene 2006. preko glave
Al šta ću kad moram da trpim to da se razvlači po kući, ko da moja sestra njega jebe po celu noć, a ne obrnuto, dizvinete...
Znaj da ti junak Crnogorac časni sa sestrom živi. A ti pokušavaš da ga uvrijediš epitetom "srbin".
Ja samo ponavljam njegove reči, dakle, on za sebe tvrdi da je Srbin iz Crne Gore..
Nisam se još probudila a da gusle u kući nisam čula...
i ti vjeruješ ovakvim "izvorima"?
Pa onda nije Srbin iz Crne Gore, nego Crnogorac iz Srbije, jadna...
Ako ne računaš još četristo pedeset seoskih domaćinstava u mome selu i još toliko u okolna dva, da
+1
i
Ćut, ne maleriši GTD, baksuzu jedan! Samo fali još da se on lično prihvati gusala, nije mi dosta toga što moram na youtube-u da slušam
Jes tako je kosmo... Evo saće valjda da se sele uskoro
A valjda neće ona u Banjane da sele, pa žive u tazbinu.
Jok, samo preko Morave
Jok, oni su u stanju da razglabaju o guslarskim pesmama do sutra. Ja sam zajedno sa mojim roditeljima, čitajući naglas jedno vreme znala čitav "Gorski vijenac" napamet
Ružan, ćelav, visok i dlakav... Pa ti sam prosudi
ti si crnogorka, samo ti to još niko nije rekao... ja sam srpkinja, rodom ličanka, udata za autentičnog šumadinca... pa niko ne razglaba o guslama, daleko bilo...
Da ne ulazim u raspravu - defka većinom napisana interesantno al' su se u pojedinim rečenicama želja autorkina da nešto kaže i želja autorkina da nešto napiše sudarile te je čitalac ostavljen da se sam izvlači iz tog nemilog dogadjaja. Gospoice slovenski mač, deder sledeći put pročitaj naglas šta napisa, pa onda to počeli sa nama:)
Izvini na "strogom tonu", boli me grlo.
+
Paninaro je kosmat, jadan.
+1
ja sam Srbin crnogorskog porekla, oženjen Crnotravkom, o guslama se nikad i ne raspravlja, ali se u kući i ne slušaju
Princip je isti
Sve su ostalo nijanse
Kosmo, shvatili smo da moji roditelji nisu normalni baš sasvim. Ali je činjenica istorijska da su svi Šumadinci zapravo doseljeni sa Kosova ili iz Crne Gore... Nije nemoguće da je i mene zakačilo to...
Izvini na "strogom tonu", boli me grlo.
+
upravo tako, ako čitaš gorski vijenac na sav glas, pročitaj i ovolicku definiciju.
i tvoji utekli od krvne osvete?
Zato su te i tako vaspitali i rekli ti da nijesi Crnogorka.
U mojoj kući se vazda gusle čuju. Nekad i uživo. I u autu na radio.
A.Ajnstajn
A i ti citiraš ludog Marićevog zeta...
samo su vaše stereo ;)
naše je sve lepše...
Profu izvinjenje, defka nije nešto, kao i ostale moje defke. Ta nesređenost misli čest problem moj, pa ispadaju gluposti napisane...
A što se tiče GTD-ovih pitanja: Prvo zet je visok metar devedeset nešto, ne znam tačno. Drugo:
Oprosti, ali sam zamislila Golfa koji prolazi ulicom, iz njega sa vozačevog prozora viri lakat i čuju se gusle iznutra i iskreno sam prizor me tera da puknem od smeha. Da se ne čuje, bogati, "Smrt popa Mila Jovovića"?
Ponekad Baja Mali Knindža. A ne izbačam lakat kroz prozor, to je odraz primitivizma. Mi smo Crnogorci gospodski narod. Evo imaš jednog primjerka kući, pa vidiš.
A na što ti sestra liči? Jel' ljepša od njega?
Tamo đe ognjišta dime
i đe gusle jos se čuju
u brdima više mora
tu je moja Crna Gora
Ref. 2x
Željom moje srce gori
da se vratim Crnoj Gori
đe me stara majka čeka
da se vratim iz daleka
Zaželje se srce moje
piti vode sa izvora
gledat' stado kako pase
branit' jagnjad od orlova
Ref. 2x
Željom moje srce gori
da se vratim Crnoj Gori
đe me stara majka čeka
da se vratim iz daleka
Volio bih da sam soko
da poletim ja visoko
i da viđu plavo more
i sva brda Crne Gore
Ref. 2x
Željom moje srce gori
da se vratim Crnoj Gori
đe me stara majka čeka
da se vratim iz daleka
A da znaš. Zamalo upadoh u šanac prije neki dan. Doduše onim žopeom, težak naprijed, a lagan nazad. Stabilan do neke mjere.
Ja znala nekad, Baja je SRPSKI nacionalista... Šta se ovo preko noći promeni...
Bilo bi čudno da hvalim svoju sestru, ali mi je sestra veoma lepa, za razliku od njega.
I kad je telefon u pitanju
Ovako je njegov konj mor'o da kidne što dalje od "Turaka i šanaca"
Konj je pobjeg'o da javi Novaku Ramovu Jovoviću da mu je striko poginuo.
A normalno da ti je sestra lijepa, kad je sad i zvanično Crnogorka. A i vi ste, čim volite gusle, nego ti roditelji nijesu rekli. A reče da su "čudni".
Jes. Ćetna imala Rama, popa Mila i popa Luku. Bila žena Petra Jovovića, a i ranije se ženila, nego pobjegla u rod.
Bože, koliko ja plačem za kraj te pesme, kad ona žena donosi glavu i kad dotični Novak jelte razgovara s glavom... Ja se ubijem plačući.
Inače, kako se zove Milova majka, nikad ne čujem taj deo, a dvaput se ponavlja.
JA KAD BIH OVAKO UČILA ISTORIJU, PA ZVANIČNO NE BI BILO GLUPLJE NAUKE!
Novak the son of Ram, the son of Peter!
Ne znaš ga sigurno, dugo su njegovi u Retkoceru...
ma nemam pojma, vidiš da sve izopačeno... možda to pobjegla u rod znači da se preudala u svoje pleme ili tako nešto...
https://www.youtube.com/watch?v=KfbJhf_UNEY
Istoriju GTD
Paninaro, pa to se koristi i ovde, čoveče.
Samo ću sledeće da kažem: ko računa zeta za rod i magarca za životinju, nikaki čovek nije
Otkud znam.. Nisam ga nikad pitala dublje. Samo znam tako ovlaš priču - Jovovići, Markovina. Za drugo me nije ni interesovalo.
Kakvo god da je, zet se u rod ne računa...
Od njih su i Ramovići.
A što ga u kuću puštiste kad vam nije rod? Kod mene je svaki čovjek na konak dobrodoš'o, ali da se vucara 3 mjeseca po kući. Zlostavlja li vas te mu ne smijete ništa? Ili jer je Crnogorac.
Samo bi mu još falilo da nekoga zlostavlja i tačno bi video svoga Boga!
Ali ja stvarno ne znam od koje je sorte. Pitaću ga ujutru kad se probudi baš, pa ti kažem.
Ko je pominjao tri meseca???
Ako je više od godinu dana. A taman da se upoznate fino, da vas nauči čovjek kako se ljudi ponašaju.
Uuuu, oprostite plemići crnogorski, ljudi s manirima, nisam vas prepoznala odma'
Evo proskinezu vršim...
Da se i vi kultivišete. Još reče da ti nijesu roditelji normalni.
Što ne tražiš od njega da ti nađe odakle ste iz Crne Gore?
Nismo mi iz Crne Gore mi smo iz Metohije doseljeni negde početkom devetnaestog veka, ne znam ni to tačno odakle (evo brukam se pred tobom, ti verovatno znaš da mi kažeš i kako ti se zvao predak koji je živeo u 13. veku).
Da, lupio si..
Samo otkud ti Miraš pade na pamet, živo me interesuje...
Jes, a meni je Đuraš Ilijić brat rođeni od muške tetke
Nećeš me ubiti što uvredih Đuraša Ilijića, tog rodonačelnika velike dinastije Crnojevića...
Ja očekivala da si bar uvređen ako ne besan...
Mora da ni ne znaš ko je dotični GTD...
A taj Miraš, lik iz bajke, sto posto...
Kakve veze ima Đuraš Ilijić sa time da li sam ja Crnogorka? Aj reci mi to, pa da idem da spavam, ujutru u pet ustajem...
Da nije, Kosača, majku mu!
Blizu si, ali si promašio za malo: brat rođeni od muške tetke ;)
GTD, znam odakle su Kosače, to mi ide u rok službe, zezam se malo.
A što se Miraša tiče, ja u tog čoveka ne verujem, sve dok ne vidim nešto crno na belo o njemu.
Uuu, koliko sam ja okružena Crnogorcima, to je čudo jedno, sad se setila da mi je najbolji drug poreklom (nekim tamo, dalekim valjda) Crnogorac......
Ne vjeruješ u mog pretka? Znači ne vjeruješ ni u mene. Da ne znaš ti od koga vodiš porijeklo možda?
Дајте неки рецепт за алву, али да буде што приближнија куповној. Морам да питам овде, на форуму ми не стиже одговор.
Kupiš kilo sira prvo domaćeg i ruzmarin u prodavnicu. Onda odeš na Goražde (odatle ti je Skuzer) da uzmeš pastrmku. Pastrmu staviš u tepsiju i na svaka 2 minuta je prekrivaš čas sirom, čas ruzmarinom.
Pita li zeta odakle vuče korijene ili nas slaga?
Glasah za "DA" na onom vašem rodbinskom sajtu. Vazda sam za DA glasao.
Moj se zet upravo obrukao. Reče mi čovek da su od Novaka. Ali nije siguran. Pominje se taj neki Novak, i pop Milo Jovović, a sad da l' je to taj Novak, pitanje je. Dakle, ako ćemo od trojice braće, on je od Rama. Tačnije, od Novaka Ramova. Pitaćemo đeda Mirka kad ga vidimo, on bi trebalo da zna. Bar bi trebalo, da se dični Tokovići ne obrukaju u potpunosti...
Da nemaš ti temperaturu, drmni jedan brufen ili čašicu rakije da se povratiš... Kakav rodbinski sajt?
Pa nije se obrukao bre zato što je rekao pravo, nego zato što nije siguran u svoje poreklo. Jes, pominje se i Čevo, kako si znao?
Oš spomenik da ti napravim za života? Evo dajem i popust
On bi trebalo da slavi Sv. Arhangela, ali nisam sigurna, jer su mu majka i otac razvedeni pa idemo kod njegove majke na slavu za Sv. Nikolu. Saću da ga pitam, samo dok večera čovek.
ако је Аранђеловдан
човек је Васојевић
и онда би вас замолио да престане прозивка мог племенског брата
Samo da razrešimo koju mu slavu tata-Mile slavi, čekaj Direktore polako...
Nismo mi spartijati pa da se učimo lakonskom govoru...
Ipak je ovo sa Crnom Gorom povezano
Ček, polako...
Šta ja tako?
Kako to ja?
Pretpostavljam da ikonostas nećeš da ti pravimo, ne trebaju ti rozete, jedino spomenik mogu da ti napravim... Kako drugačije da vratim uslugu?
Jok, dok je prizećen mora da slavi Sv. Stevana i Sv. Pantelejmona... Tako dok je pod mojim krovom. Kad se bude okućio nek slavi što mu drago
Malo mi je jedan Crnogorac u kući, nego ću da pravim sabor Crnogoraca
Beloj Vodi, ne Belim Vodama, Bele Vode su naselje kod Beograda, Bela Voda je kod Kruševca.
Ja bih mu slavu finansir'o. Time ne finansiraš zetovu slavu, nego i slavu tvoje sestre i sestrića. Došlo vrijeme da za sestriće ili sestrične imaš Crnogorce. Okreće se kolo sreće.
Šta god da si ti napisao ovde
Nasmejah se ovde http://www.telegraf.rs/vesti/1263333-samuraj-se-poklonio-mostima-vasilija-ostroskog-foto
Netko bješe Strahiniću bane,
Bješe bane u malenoj Banjskoj,
U malenoj Banjskoj kraj Kosova,
Da takvoga ne ima sokola.
Jedno jutro bane podranio,;
Zove sluge i k sebe prizivlje:
"Sluge moje! hitro pohitajte,
"Sedlajte mi od megdana đoga,
"Okitite, što ljepše možete,
"Opašite, što tvrđe možete;;
"Jel ja, đeco, mislim putovati:
"Hoću Banjsku ostaviti grada,
"Mislim đoga konja umoriti
"I u gosti, đeco, odlaziti
"U tazbinu u bila Kruševca,
"K milu tast starcu Jug-Bogdanu,
"Ka šureva devet Jugovića;
"Tazbina me ta željkuje moja."
Gospodara sluge poslušaše,
Te sokola đoga osedlaše,;
Opremi se Strahiniću bane,
Ud'ri na se dibu i kadifu,
Ponositu čohu sajaliju,
Što od vode čoha crvenija,
A od sunca čoha rumenija;;
Okiti se jedan Srpski soko,
Pa posjede đoga od megdana,
Odmah pođe, u tazbinu dođe,
U tazbinu u bila Kruševca,
Ðe od skoro carstvo postanulo,;
A viđe ga starac Jug Bogdane,
I viđe ga devet milih šura,
Sokolova devet Jugovića,
Mila zeta jedva dočekaše,
u naruče zeta zagrliše,;
Vjerne sluge konja prifatiše
Zeta vode na frenđiju kulu,
Kod gotove sovre zasjedoše,
Te gospodsku riječ besjeđaju;
Navališe sluge i sluškinje,;
Neko dvori, neko vino služi.
Što bijaše rišćanske gospode,
Posjedaše, te pijahu vino:
Uvrh sovre stari Jug Bogdane,
S desne strane uza ramo svoje;
Sjede zeta Strahinića bana,
i tu sjede devet Jugovića,
Niza sovru ostala gospoda;
Ko l' je mlađi, dvori gospodare.
No bijaše to devet šurnjaja,;
No šurnjaje dvore uporedo,
Dvore svekra silna Jug-Bogdana,
I dvorahu svoje gospodare,
A najviše zeta ponosita;
A sluga im jedna vino služi,;
Služi vino jednom kupom zlatnom,
Zlatna kupa devet bere litar';
Ja da vidiš druge đakonije,
Ðakonije, mloge gospoštine!
Kako, brate, đe je carevina.;
Pozadugo bane gostovao,
Pozadugo bane začamao,
Ponosi se bane u tazbini.
Gospoštine što je u Kruševcu,
Dosadiše jutrom i večerom;
Moleći se silnu Jug-Bogdanu:
"Gospodaru, silan Jug-Bogdane!
"Ljubimo ti svilenoga skuta
"I desnicu tvoju bilu ruku,
"Nu potrudi čudo i gospodstvo,;
"I povedi mila zeta tvoga,
"Nu dovedi Strahinića bana
"U dvorove i u kuće naše,
"Da mi neku poštu učinimo."
Svakom Juže hatar navršuje.;
Doke tako izredili bili,
Dugo bilo i vrijeme prođe,
I zadugo bane začamao;
No da vidiš jada iznenada!
Jedno jutro, kad ogrija sunce,;
Mezil stiže i bijela knjiga
Baš od Banjske od malena grada,
Od njegove ostarele majke,
Banu knjiga na koljen opade,
Kad razgleda i prouči knjigu,;
Al' mu knjiga dosta grdno kaže,
Knjiga kaže, đe ga kune majka:
"Ðe si, sine, Strahiniću bane?
"Zlo ti bilo u Kruševcu vino!
"Zlo ti vino, nesretna tazbina!;
"Viđi knjigu, nečuvenih jada!"
"Iz ubaha jedna pade sila,
"Turski, sine, od Jedrene care,
"A car pade u polje Kosovo,
"A car pade, dovede vezire,;
"A vezire, nesretne većile.
"Što je zemlje te oblada care,
"Svu je Tursku silu podigao,
"U Kosovo polje iskupio,
"Pritiskao sve polje Kosovo,;
Uvatio vode obadvije:
"Pokraj Laba i vode Sitnice
"Sve Kosovo sila pritisnula.
"Kažu, sine, i pričaju ljudi:
"Od mramora do suva javora,;
"Od javor, sine, do Sazlije,
"Do Sazlije na ćemer ćuprije,
"Od ćuprije, sine, do Zvečana,
"Od Zvečana kažu do Čečana,
"Od Čečana vrhu do planine;
"Turska sila pritisla Kosovo.
"Pod broj, sine, na teftere kažu
"No u cara sto hiljada vojske
"Nikakvoga careva spahije,
"Što imaju po zemlji timare;
"I što jedu ljeba carevoga
"I što jašu konje od megdana,
"Što ne nose po mlogo oruža,
"Do po jednu o pojasu sablju;
"U Turčina, u Turskoga cara,;
"Kažu, sine drugu vojsku silnu
"Ognjevite janjičare Turke,
"Što Jedrene drže kuću bilu,
"Janjičara kažu sto hiljada;
"Kažu, sine, i govore ljudi;
"U Turčina treću vojsku silnu
"Nekakoga Tuku i Mandžuku,
"A što huče, a što grdno tuče.
"U Turčina vojske svakojake,
"U Turčina jednu kažu silu,;
"Samovoljna Turčin-Vlah-Aliju,
"Te ne sluša cara čestitoga,
"Za vezira nikad i ne misli,
"Za carevu svu ostalu vojsku
"A koliko marve po zemljici;;
"Taku silu u Turčina kažu;
"On beza zla, sine, proći ne šće,
"Ne šće s carem, sine, na Kosovo,
"Okrenuo drumom lijevijem,
"Te na našu Banjsku udario,;
"Te ti Banjsku, sine, ojadio
"I živijem ognjem popalio,
"I najdonji kamen rasturio,
"Staru majku tvoju ojadio,;
"Sa konjem joj kosti izlomio,
"Vjernu tvoju ljubu zarobio,
"Odveo je u polje Kosovo,
"Ljubi tvoju ljubu pod čadorom,
"A ja, sine, kukam na garištu,;
"A ti vino piješ u Kruševcu!
"Zlo ti vino napokonje bilo!"
Ja kad bane knjigu proučio,
Muka mu je i žao je bilo,
U obraz je sjetno neveselo,;
Mrke brke nisko objesio,
Mrki brci pali na ramena,
U obraz se ljuto namrdio,
Gotovo mu suze udariti.
A viđe ga starac Jug Bogdane,;
Viđe zeta jutru na uranku,
Planu Juže, kako oganj živi,
Strahiniću zetu progovara;
"O moj zete, Bog mi s tobom bio!
"Što si, zete, jutros podranio?;
"A u obraz sjetno neveselo?
"Od šta si se, zete, razdertio?
"Na koga si s', zete, ražljutio?
"Al' se šure tebe nasmijaše,
"U jegleni ružno govoriše?;
"Al' šurnjaje tebe ne dvoriše?
"Al' mahanu toj tazbini nađe?
"Kaži, zete, šta je i kako je?"
Planu bane, pa mu progovara:
"Prođ' se taste, stari Jug-Bogdane!;
"Ja sam s šuram' bio u lijepo,
"A šurnjaje gospodske gospođe
"Divno zbore, a divno me dvore,
"Toj tazbini mojoj mane nema,
"No da vidiš, što sam neveseo:;
"Stiže knjiga od malene Banjske,
"Baš od moje ostarjele majke;"
Kaže jade tastu na uranku,
Kako su mu dvori poharani,
Kako su mu sluge razagnate,;
Kako li je majka pregažena,
Kako li je ljuba zarobljena:
"No moj taste, stari Jug-Bogdan!
"I ako je moja danas ljuba,
"Ljuba moja, al' je šćera tvoja:;
"Sramota je i mene i tebe;
"No moj taste, starac Jug-Bogdane!
"Misliš li me mrtva požaliti,
"Požali me dok sam u životu.
"Molim ti se i ljubim ti ruku,;
"Da daš mene đece devetoro,
"Ðecu tvoju, a šureve moje,
"Da ja, taste, u Kosovo pođem,
"Da potražim dušmana moga,
"A careva grdna hainina,;
"Koji mi je roblje zarobio;
"A nemoj se, taste, prepanuti,
"Ni za tvoju đecu ubrinuti;
"Ja ću đeci, mojim šurevima,
"Hoću njima ruho prom'jeniti,;
"A u Tursko ruho oblačiti.
"Oko glave bijele kauke,
"A na pleći zelene dolame,
"A na noge meneviš čakšire,
"O pojasu sablje plemenite;;
"Prizvat' sluge i kazaću junak,
"Neka sluge konje osedlaju,
"Osedlaju, tvrdo opasuju,
"Nek prigrću mrkim međedinam':
"Učiniću đecu janjičare;;
"Ja ću đecu šure sjetovati,
"Kade sa mnom bidu kroz Kosovo,
"A kroz vojsku cara na Kosovu,
"Pred njima ću biti delibaša,
"Nek se stide i nek se prepanu,;
"Nek se svoga boje starješine;
"Kogođ stane u carevoj vojsci,
"Kogođ stane s nama govoriti,
"Stane Turski, okrene Manovski,
"Ja s Turcima mogu progovorit',;
"Mogu Turski, i mogu Manovski,
"I Arapski jezik razumijem,
"I na krpat sitno Arnautski;
"Provodiću đecu kroz Kosovo,
"Svu ću vojsku Tursku uvoditi,;
"Dok ja nađem dušmanina moga,
"A Turčina silna Vlah-Aliju,
"Koji mi je roblje porobio;
"Nek šurevi bidu u nevolji,
"El sam, taste, mogu poginuti,;
"Kod šureva ne ću poginuti
"Jali rane lasno dopanuti."
Kad to začu stari Jug Bogdane,
Planu Juže, kako oganj živi,
Strahinj-banu zetu progovara:;
"Strahinj-bane, ti moj zete mili!
"Viđeh jutros, da pameti nemaš.
"Što mi đeci išteš devetoro,
"Da mi đecu vodiš u Kosovo,
"U Kosovo, da ih kolju Turci,;
"Nemoj, zete, više progovarat',
"Ne dam đece vodit' u Kosovo,
"Makar šćeri nigda ne vidio.
"Mio zete, deli Strahinj-bane!
"Rašta si se tako razdertio?;
"Znaš li, zete? ne znali te ljudi!
"Al' ak oje jednu noć noćila,
"Jednu noćcu šnjime pod čadorom,
"Ne može ti više mila biti,
"Bog j' ubio, pa je to prokleto,;
"Voli njemu, nego tebe sine;
"Neka ide, vrat je odnesao!
"Boljom ću te oženiti ljubom,
"S tobom hoću ladno piti vino,
"Prijatelji biti do vijeka;;
"A ne dam ti đecu u Kosovo"
Planu bane, kako oganj živi,
U ijedu i toj muci ljutoj
Ne šće viknut' ni prizvati slugu,
Za seiza ni habera nema,;
No sad ode k đogu u ahare,
Ja kako ga bane osedlao!
Kako li ga tvrdo opasao!
Pa zauzda đemom od čelika,
Pred dvore ga vodi u avliju;
K binjektašu bijelu kamenu,
Pa se đogu fati na ramena
Pogleduje devet svojih šura,
A šurevi u zemljicu crnu.
Ban pogleda pašenoga svoga,;
Nekakoga mlada Nemanjića,
A Nemanjić gleda u zemljicu,
Kad pijahu vino i rakiju,
Svi se fale za dobre junake,
Fale s' zetu i Bogom se kunu:;
"Volimo te, Strahiniću bane!
"No svu zemlju našu carevinu;"
Al' da vidiš jada na nevolji!
Banu jutros nema prijatelja:
Nije lasno u Kosovo poći.;
Viđe bane, đe mu druga nema,
Sad otide poljem Kruševačkim.
Ja kad bio niz široko polje,
Obzire se ka Kruševcu b'jelu,
Ne će li se šure prisjetiti,;
Ne će li se njim ražaliti;
A kad viđe jutros na nevolji
Ðe mu nema glavna prijatelja,
Pade na um, pa se dosjetio
Za njegova hrta Karamana,;
Koga voli nego dobra đoga,
Te priviknu iz bijela grla,
Ostalo je hrče u aharu;
Začu glasa, hitro potrčalo
dok u polju pristiže đogina,;
Pokraj đoga hrče poskakuje,
A zlatan mu litar pozvekuje,
Milo bilo, razgovori s' bane.
Ode Bane na konju đoginu,
Te prijeđe polja i planine,;
Ja kad dođe u polje Kosovo,
Kad sagleda po Kosovu silu,
Al' se bane malo prepanuo,
Pa pomenu Boga istinoga,
U ordiju Tursku ugazio.;
Ide bane po polju Kosovu,
Ide bane na četiri strane,
Traži bane silna Vlah-Aliju,
Al' ne može bane da ga nađe;
Spušta s' bane ka vodi Sitnici;
Na jedno je čudo nagazio:
Na obali do vode sitnice
Jedan zelen tu bijaše čador,
Širok čador polje pritisnuo,
Na čadoru od zlata jabuka,;
Ona sija, kako jarko sunce,
Pred čadorom pobijeno koplje,
A za koplje vranac konjic svezan;
Na glavi mu maha Stambolija,
Bije nogom desnom i lijevom.;
Kad to viđe Strahinjiću bane,
Prohesapi i umom premisli,
Baš je čador silna Vlah-Alije,
Te đogina konja prigonjaše,
Koplje junak skide sa ramena,;
Te čadoru vrata otvorio,
A da vidi, ko je pod čadorom;
Ne bijaše silan Vlah-Alija,
No bijaše jedan stari derviš,
Bijela mu prošla pojas brada,;
Šnjime nema nitko pod čadorom,
Bekrija je taj nesrećan derviš,
Pije Turčin vino kandijerom,
No sam lije, no sam čašu pije,
Krvav derviš bješe do očiju;;
Kad ga viđe Strahiniću bane,
Te mu selam Turska nazivaše,
Pijan derviš okom razgledaše,
pa mu mučnu riječ progovara:
"Da si zdravo! deli Strahin-bane;
"Od malene Banjske kraj Kosova."
Planu bane, prepanu se ljuto,
Te dervišu Turski odgovara:
"Bre! dervišu, nesretna ti majka!
"Rašta piješ! rašta se opijaš?;
"Te u piću grdno progovaraš
"I Turčina zoveš kaurinom.
"Šta pominješ nekakoga bana?
"Ovo nije Strahiniću bane,
"No ja jesam carevi delija,;
"Jedeci se carski pokidaše,
"U ordiju Tursku pobjegoše,
"Sve delije hitro potrčaše,
"Da jedeke caru pofatamo;
"Ako kažem caru, ja veziru,;
"Koju si mi riječ besjedio,
"Hoćeš, stari jada dopanuti.
Grohotom se derviš osmjenuo:
"Ti delijo, Strahiniću bane!
"Znaš li, bane, ne znali te jadi!;
"Da sam sade na Goleč-planini,
"Da te vidim u carevoj vojsci,
"Poznao bih tebe i đogina,
"I tvojega hrta Karamana,
"Koga voliš, nego dobra đoga.;
"Znaš li, bane od malene Banjske!
"Poznajem ti čelo kako ti je,
"I pod čelom oči obadvije,
"I poznajem oba mrka brka.
"Znaš li bane? ne znalo te čudo!;
"Kad zapadoh ropstva u vijeku,
"Panduri me tvoji uhitaše
"U Suhari vrhu na planini,
"U ruke me tvoje dodadoše,
"Ti me baci na dno od tamnice,;
"Te robovah i tamnicu trpljeh
"I začamah za devet godina,
"Devet prođe, a stiže deseta,
"A tebe se, bane, ražalilo,
"Te ti zovnu Rada tamničara,;
"Tvoj tamničar na tamnička vrata,
"Izvede me k tebe u avliju.
"Znaš li, bane? znaš li Strahiniću?
"Kad zapita i mene upita:
""Ropče moje, zmijo od Turaka!
""Ðe propade u tamnici mojoj!
""Mož' li s', robe, junak otkupiti."
"Ti me pitaš, ja pravo kazujem:
""Mogao bih život otkupiti!
""Tek da mi se dvora dovatiti,
""Očevine i pak postojbine;
""Imao sam nešto malo blaga,
""Mloge lave i mloge timare,
""Mogao bih otkup sastaviti;
""Al' mi, bane, vjerovti ne ćeš,
""Da me pustiš dvoru bijelome:
""Tvrda ću ti jamca ostaviti,
""Tvrda jamca, Boga istinoga,
""Drugog jamca Božu vjeru tvrdu,
""Kako ću ti otkup donijeti."
"I ti, bane, povjerova mene,
"I pušti me dvoru bijelome,
"Očevini i toj postojbini;
"A kad dođoh grdnoj postojbini,
"Tamo su me jadi zabušili:
"U dvorove, postojbinu moju,
"U dvorove kuga udarila,
"Pomorila i muško i žensko,
"Na odžaku niko ne ostao,
"No ti moji dvori propanuli,
"Propanuli, pa su opanuli,
"Iz duvara zovke proniknule;
"Što su bili lavi i timari,
"Pojagmili Turci na miraze;
"Kad ja viđeh dvore zatvorene:
"Nesta blaga, nesta prijatelja;
"Nešto mislih, pa na jedno smislih:
"Mezilskih se ja dofatih konja,
"Te otidoh gradu Jedrenetu,
"Odoh k caru i odoh k veziru,
"Viđe vezir, pa dokaza caru,
"Ja kakav sam junak za megdana;
"Ođede me carevi vezire,
"Ođede me i čador mi dade;
"Car mi dade od megdana vranca,
"I dade mi svijetlo oružje;
"Potpisa me carevi vezire,
"Da sam vojnik caru do vijeka.
"A ti, bane, danas k mene dođe,
"Da ti uzmeš tvoje dugovanje,
"A ja, bane, ni dinara nemam.
"Strahiniću, jada dopanuo!
"Ðe ti dođe, da pogineš ludo
"U Kosovu u vojsci carevoj!"
Viđe bane, poznade derviša,
Od đogata konja osjedaše,
Pak zagrli stariša derviša:
"Bogom brate! starišu dervišu!
"Na poklon ti moje dugovanje!
"Ja ne tražim, brate, ni dinara,
"Ni ja tražim tvoje dugovanje,
"No ja tražim silna Vlah-Aliju,
"Koji mi je dvore rasturio,
"Koji mi je ljubu zarobio;
"Kaži mene, starišu dervišu,
"Kaži mene moga dušmanina?
"Bratimim te i jošte jedan put,
"Nemoj mene vojsci prokazati,
"Da me vojska Turska ne opkoli".
No se derviš Bogom proklinjaše:
"Ti sokole, Strahiniću bane!
"Tvrđa mi je vjera od kamena,
"Da ćeš sade sablju povaditi,
"Da ćeš pola vojske pogubiti,
"Nevjere ti učiniti ne ću,
"Ni tvojega ljeba pogaziti:
"I ako sam bio u tamnici,
"Dosta si me vinom napojio,
"Bijelijem ljebom naranio,
"A često se sunca ogrijao,
"Puštio si mene veresijom;
"Ne izdadoh ni dodadoh tebe,
"Ne svjerovah, eli nemah otkud;
"Od mene se nemoj pobojati.
"A što pitaš i razbiraš bane,
"Za Turčina silna Vlah-Aliju,
"On je bijel čador razapeo
"Na Goleču visokoj planini;
"Tek ti hoću, bane, progovorit':
"Jaši đoga, bježi iz Kosova,
"El ćeš, bane, poginuti ludo:
"U sebe se pouzdati nemoj,
"Ni u ruku, ni u britkuj sablju,
"i u tvoje koplje otrovano,
"Turčinu ćeš na planinu doći,
"Hoćeš doći, al' ćeš grdno proći:
"Kod oruža i kod konja tvoga
"Živa će te u ruke fatiti,
"Hoće tvoje salomiti ruke,
"Živu će ti oči izvaditi."
Nasmija se Strahiniću bane:
"Bogom brate, starišu dervišu!
"Ne žali me, brate, od jednoga,
"Tek me vojsci Turskoj ne prokaži."
A Turčin mu riječ progovara:
"Čuješ li me, deli Strahin-bane!
"Tvrđa mi je vjera od kamena,
"Da ćeš sade sablju povaditi,
"Da ćeš satrt' pola caru vojske,
"Nevjere ti učiniti ne ću,
"Ni Turcima prokazati tebe."
Zbori bane, pa podrani otlen,
Obraća se sa konja đogina:
"O moj brate, starišu dervišu!
"Pojiš konja jutrom i večerom,
"Pojiš konja na vodi Sitnici,
"Ne uvježbaj, i pravo mi kaži,
"Ðe su brodi na toj vodi ladnoj,
"Da ja moga konja ne uglibim?"
A derviš mu pravo progovara:
"Strahin-bane, ti sokole Srpski!
"Tvome đogu i tvome junaštvu
"Svud su brodi, đegođ dođeš vodi."
Ban udari, vodu prebrodio,
I primi se na konju đoginu,
Primi s' bane uz Goleč planinu,
On je ozdo, a sunašce ozgo,
Te ogrija sve polje Kosovo,
I obasja svu carevu vojsku.
Al' da vidiš silna Vlah-Alije!
Svu noć ljubi Strahinovu ljubu
Na planini Turčin pod čadorom;
U Turčina grdan hadete bješe:
Kail svaki zaspat' na uranku,
Na uranku, kad ogr'jeva sunce;
Oči sklop, te boravi sanak;
Koliko je njemu mila bila
Ta robinja ljuba Strahinova,
Panuo joj glavom na krioce,
Ona drži silna Vlah-Aliju,
Pa čadoru otvorila vrta,
Ona gleda u polje Kosovo,
Te ti Tursku silu razgleduje,
Pregleduje kaki su čadori,
Pregleduje konje i junake;
Za jad joj se oči otkinuše,
Te poglednu niz Goleč planinu,
Viđe okom konja i junaka.
Kako viđe i okom razgleda,
Turčina je dlanom ošinula,
Ošinu ga po desnom obrazu,
Ošinu ga, pa mu progovara:
"Gospodare, silan Vlah-Alija!
"Nu se digni, glavu ne digao!
"Nu opasuj mukadem-pojasa,
"I pripasuj svijetlo oružje,
"Eto k nama Strahinića bana,
"Sad će tvoju glavu ukinuti,
"Sad će mene oči izvaditi."
Planu Turčin, kako oganj živi,
Planu Turčin i okom poglednu,
Pa se Turčin grotom nasmijao:
"Duša moja, Strahinova ljubo!
"Čudno li te vlašče prepanulo!
"Od njega si džasa zadobila,
"Kad t' odvedem gradu Jedrenetu,
"Ban će ti se i onđe prizirat';
"Ono nije Strahiniću bane,
"Već je ono carev delibaša,
"K mene ga je care opravio,
"Jal' je care, jal' Mehmed vezire,
"Da me care zove na predaju,
"Da ja vojsku caru ne rasturam:
"Prepali se carevi veziri,
"Da im počem sablju ne udarim;
"No da možeš okom pogledati,
"Ti se, dušo, nemoj prepanuti,
"Kad potegnem moju britku sablju,
"Te ošinem car'va delibašu,
"Neka drugo već ne šilje k mene."
Strahinova progovara ljuba:
"Gospodare, silan Vlah-Alija!
"Ta l' ne vidiš? ispale ti oči!
"Ono nije carevi delija,
"Moj gospodar Strahiniću bane,
"Ja poznajem čelo kako mu je
"I pod čelom oči obadvije,
"I njegova oba mrka brka,
"I pod njime puljata đogata,
"I žutoga hrta Karamina;
"Ne šali se glavom, gospodaru!"
Ja kad začu Ture Vlah-Alija,
Kako li se Ture pridrnulo,
Te poskoči na lagane noge,
Opasuje mukadem-pojasa,
A pinjale ostre za pojasa,
I tu britku sablju pripasuje,
A sva vrana konja pogleduje.
U to doba bane pristasao,
Mudar bane, pak je ištetio:
Na jutru mu ne zva dobro jutro,
Niti Turski selam nazivaše,
No mu grdnu riječ progovara:
"A ti li si? jedan kopilane!
"Kopilane, carev hainine!
"Čije li si dvore poharao?
"Čije li si roblje porobio?
"Čiju l' ljubiš pod čadorom ljubu?
]"Izlazi mi na megdan junački!"
Skoči Turčin ka' da se pridrnu,
Jednom kroči, do konja dokroči,
Drugom kroči, konja pojahao,
Pritegnu mu obadva dizđena.
Al' ne čeka Strahiniću bane,
No na njega đoga nagonjaše,
Pa na njega bojno koplje pušti;
Udari se junak na junaka,
Pruži ruke silan Vlah-Alija,
U ruku mu koplje ufatio,
Pa ti banu riječ progovara:
"Kopilane, Strahiniću bane!
"A šta li si, vlašče, premislio?
"Nije s' ovo babe Šumadijske,
"Da razgoniš i da nabrekuješ,
"No je ovo silan Vlah-Alija,
"Što s' ne boji cara ni vezira,
"Što j' u cara vojske državine,
"Čini mi se sva careva vojska,
"Kao mravi po zelenoj travi;
"A ti, more! megdan da dijeliš!"
to mu reče, bojno koplje pušti,
Od prve ga obraniti šćaše,
Bog pomože Strahiniću banu,
Ima đoga konja od megdana,
Kako koplje na planini zviznu,
Soko đogo pade na koljena,
Iznad njega koplje preletilo,
darilo o kamen studeni,
Na troje se koplje salomilo:
Do jabuke i do desne ruke.
Dok satrše ona koplja bojna,
Potegoše perne buzdohane:
Kad udara silan Vlah-Alija,
Kad udara Strahinića bana,
Iz sedla ga konju izgonjaše,
A na uši đogu nagonjaše,
bog pomaže Strahiniću banu,
Ima đoga konja od megdana,
Što ga danas u Srbina nema,
U Srbina, niti u Turčina,
Uzmahuje i glavom i snagom,
Te u sedlo baca gospodara;
Kad udara Strahiniću bane
Mučnu alu silna Vlah-Aliju,
Iz sedla ga maći ne mogaše,
Tonu vrancu konju do koljena
U zemljicu noge sve četiri.
Buzdohane perne polomiše,
Polomiše, i pera prosuše,
Pa su britke sablje povadili,
Da junački megdan podijele.
No da vidiš Strahinića bana!
Kažu ima sablju o pojasu:
Kovala su sablju dva kovača,
Dva kovača i tri pomagača,
Od neđelje opet do neđelje,
Od čelika sablju pretopili,
U ostricu sablju ugodili;
Turčin manu, a dočeka bane,
Na sablju mu sablju dočekao,
Po pola mu sablju presjekao;
Viđe bane, pa se razradova,
Ljuto savi i otud i otud,
Eda bi mu glavu osjekao,
Jal' Turčinu ruke obranio;
Udari se junak na junaka,
Ne da Turčin glavu ukinuti,
Ne da svoje ruke ištetiti,
No se brani s onom polovinom;
Polovinu na vrat naturaše,
I svojega vrata zaklonjaše,
I banovu sablju oštrpkuje,
Sve otkida po komat i komat.
Obadvije sablje isjekoše,
Do balčaka sablje dogoniše,
Pobaciše njine odlomčine,
Od hitirijeh konja odskočiše,
Za bila se grla dovatiše,
Te se dvije ale poniješe;
Na Goleču na ravnoj planini;
Nosiše se ljetnji dan do podne,
Dok Turčina pjene popanuše,
Bijele su kako gorski snijeg,
Strahinbana b'jele, pa krvave,
Iskrvavi niz prsi haljine,
Iskrvavi čizme obadvije.
A kad banu muka dosadila:
"Ljubo moja, tebe Bog ubio!
"Koje jade gledaš na planini?
"No ti podbi jedan komat sablje,
"Udri, ljubo, mene, ja Turčina:
"Misli, ljubo, koga tebe drago."
Ali Turčin ljuto progovara:
"Dušo moja, Strahinova ljubo!
"Nemoj mene, no udri Strahina,
"Nigda njemu mila biti ne ćeš,
"Prijekorna biti do vijeka:
"Koriće te jutrom i večerom,
"Će si bila sa mnom pod čadorom;
"Mene biti mila do vijeka,
"Odvešću te Jedrenetu gradu,
"Narediću trideset sluškinjica,
"Nek ti drže skute i rukave,
"Raniću te medom i šećerom,
"Okititi tebe dukatima
"Savrh glave do zelene trave;
"Udri sada Strahinića bana!"
Žensku stranu lasno prevariti:
Lako skoči, ka' da se pomami,
Ona nađe jedan komat sablje,
Zavi komat u vezeni jagluk,
Da joj bilu ruku ne obrani,
Pa obleće i otud i otud,
Čuva glavu Turčin-Vlah-Alije;
A ošinu gospodara svoga,
Gospodara Strahinića bana,
Povrh glave po čekrk-čelenci
I po njeg'vu bijelu kauku,;
Pres'ječe mu zlatali čelenku,
I pres'ječe bijela kauka,
Malo rani glavu na junaku,
Poli krvca niz junačko lice,
Šćaše zalit' oči obadvije.
Prepade se Strahiniću bane,
Ðe pogibe ludo i bezumno,
A nešto se bane domislio,
Viknu bane iz bijela grla
Nekakoga hrta Karamana,
Što je hrče na lov naučio,
Viknu bane i opet priviknu,
Skoči hrče i odmah dotrča,
Te banovu ljubu dovatilo;
Al' je ženska strana strašivica,
Strašivica svak od paščadi,
Baci komad u zelenu travu,
Ljuto vrisnu, daleko se čuje,
Žuta hrta za uši podbila,
Te se šnjime kolje niz planinu,
A Turčinu oči ispadoše,
Koliko mu nešto žao bješe,
Te on gleda, što se čini šnjome;
Ali banu druga snaga dođe,
Druga snaga i srce junačko,
Te omanu tamo i ovamo,
Dok Turčina s nogu ukinuo.
Koliko se bane uostrio,
On ne traži ništa od oruža,
No mu grlom bane zapinjaše,
A pod grlo zubom dovatiše,
Zakla njega kako vuče jagnje;
Skoči bane, pa iz grla viknu,
Te nabreknu onog hrta žuta,
Doke svoju kurtalisa ljubu.;
Zape ljuba bježat' niz planinu,
Ona šćaše bježat' u Turaka,
Ne dade joj Strahiniću bane,
Za desnu je ruku uhitio,
Privede je k puljatu đogatu,
Pa se đogu fati na ramena,
Turi ljubu za se na đogina,
Pa pobježe bane uprijeko,
Uprijeko, ali poprijeko,
Otkloni se od te sile Turske,
Te dolazi u ravna Kruševca,
U Kruševac, u tazbinu svoju.
Viđe njega starac Jug Bogdane,
A srete ga devet milih šura,
Ruke šire, u lica se ljube,
Za lako se upitaše zdravlje.
A kad viđe stari Jug Bogdane
Obranjena zeta i čelenku,
Prosu suze niz gospodsko lice:
"Vesela ti naša carevina!
"Međer ima u cara Turaka,
"Međer ima silnijeh junaka,
"Koji zeta obraniše moga,
"Koga danas u daleko nema."
Šurevi se njemu pripadoše.
"Nemoj mi se, taste, raskariti,
"Ni vi, moje šure, prepanuti;
"U cara se ne nađe junaka,
"Da dohaka mene i obrani;
"Da vi kažem, ko me obranio,
"Od koga sam rane dopanuo:
"Kad dijelih megdan sa Turčinom,
"O moj taste, stari Jug-Bogdane!
"Onda mene ljuba obranila,
"Ljuba moja, mila šćera tvoja,
"Ne šće mene, pomože Turčinu."
Planu Juže, kako oganj živi,
Viknu Juže đece devetoro:
"Povadite nože devetore,
"Na komate kuju iskidajte."
Silna đeca baba poslušaše,
Te na svoju sestru kidisaše,
Al' je ne da Strahiniću bane,
Šurevima riječ govoraše:
"Šure moje, devet Jugovića!
"Što se, braćo, danas obrukaste?
"Na koga ste nože potrgnuli?
"Kad ste, braćo, vi taki junaci,
"Kamo noži, kamo vaše sablje,
"Te ne biste sa mnom na Kosovu
"Da činite s Turcima junaštvo,
"Desite se mene u nevolji?
"Ne dam vašu sestru poharčiti,
"Bez vas bih je mogao stopiti,
"Al' ću stopit' svu tazbinu moju,
"Nemam s kime ladno piti vino;
"No sam ljubi mojoj poklonio."
Pomalo je takijeh junaka,
Ka' što bješe Strahiniću bane.
Ni jedan od ove trojice u Kruševcu nije živeo.
Mandušić i Milić Barjaktar nemaju nikakve veze s Kruševcem
Banović Strahinja jes bio Anđeliom ženjen, ali kaže:
Mene bi ovo mrzelo da kopiram...
Inače znam pesmu, nisam ja iz džungle izašla, to je srpsko vekovno nasleđe.
A i nekako mi ide u rok službe, iako je Bane izmišljen, kao i Anđelija, kao i Jugovići uopšte
Na koga se ovo tačno odnosi? Pominješ trojicu i očekuješ da ti ja pročitam misli, na koga si od njih mislio
Je l' prijatelju, zajeba li ti mene, meni tek sad na pamet pade!? Da nisi ti od tijeh što su ove moje za krvnu osvetu jurili, da mi ubiješ zeta... Ma koliko njega mrzim, da znaš da bi od moje ruke poginuo
Ada jadna na Strahinjića bana. On je jedini kod tazbine se vuk'o.
Neću valjda ja na Crnogorca sabljom udarit', kakva krvna osveta. Mi Crnogorci vazda treba da budemo složni. Ja bih tvome zetu jedino pomogao. Nije lako živjet u tuđini. Sva mu sreća pa i tazbina sa njim pošla...
Ne znam ja ništa, čudan ste vi neki narod. Ja te upozorih. A ti, čini po savesti. Onda bi i spomenik dobio po skupljoj ceni..
Kakva mu je tazbina bila, bolje da je ladna govna jeo nego što se po njoj vuk'o
A ja ne znam što ga tako mrziš. Moj tast je moje žene otac. U moju je kuću vazda dobrodoš'o. Krv nije voda.
Moj je zet moje sestre muž i u moju je kuću isto tako vazda dobrodoš'o. I po čemu ti zaključi da ga ja mrzim? Meni samo ide na živce njegovo izdizanje u fazonu: Ja sam neko vi ste niko i ništa. A u mojoj kući živi i pripoveda redovno kako mu je junačko poreklo. Prijatelju, ja imam čukundedu koji je prešao Albaniju i pradedu koji se u četnicima borio i više puta ranjavan bio, nisam ni ja baš repa bez korena!
Ti se dičiš time što je četnik bio?
A možda je završio fakultet, pa mora da se izdiže? Ili zato što će vam nasljednici Crnogorci bit', iz njegove kuće časne i poštene.
Dobro, GTD, mrzeti nekoga je malo teška reč, i ja sam je olako upotrebila. Samo me nervira to što je on neki đavo večito iznad svih nas, mi smo obični smrtnici, a on, moš mislit, Crnogorac. Pa nisi Bog, ako si Crnogorac, Bože me prosti!
Fakultet pravni nije još završio. Vucara se s njim kao gladna godina. A i moja sestra ima fakultet, pa se ne pravi važna
Ako to ostavimo njemu, oni će jadni da crknu od gladi... Nije taj za bolje nego za u drva!
Kad završi pravni ima da bude na visoku funkciju, pazi što ti kažem. Uslov, da se piše kao Crnogorac, jer će lakše ulećet'.
Vazda mi glupo da prva komentarišem ovako, ali da se braći of Montenegro izvinim.
Nisam ja kriva što su ljudi to izmislili...