Iz autobusa na liniji 56 posmatra ulicu Kraljice Natalije. Iz slušalica se čuju reči koje ne razume, i muzika koja joj ne prija. Nosi hamer obogaćen žvrljotinama koje se ne sviđaju ni njoj samoj, a kamoli drugima. Ona je njena majka, samo trideset godina kasnije, sa novom farbom za kosu, par stranih reči u vokabularu i dodatne četiri godine srednjoškolskog obrazovanja.
Ulazi u sobičak na Čukaričkoj padini, parče Maj Kemikal Romens postera na vratima, tera je da se poput Vladimira Stojkovića po ko zna koji put odrekne svoje ružne prošlosti. Uvlači dim koji je guši, krije opuške od keve. Stavlja na sto plastičnu šnalu, zaričući se da je nikad više neće staviti u kosu, jer ne ističe na pravi način njenu ličnost. Otvara sajt nekog deset godina starijeg lika koga je upoznala u "Dangubi", informiše se o napredovanju njegovog novog muzičkog projekta. Mašta još nekih pola sata o tom isfoliranom buržuju sa Dorćola. Dolazi k sebi, guši je ponovo ćaletov vonj na alkohol, iako je matori otišao pre deset godina. Iz susedne sobe čuje se glas Ivana Bauera, a ona tako mrzi televiziju. Sestra po farbi joj je preporučila knjigu, svaka reč proizvodi sve veću dosadu, računa preostali broj strana, računa dane do sledećeg viđenja sa tom curom, mora preneti pozitivne utiske. Odlaže knjigu na stranu, zaklinje se da će sutra preći bar trideset strana. Ustaje, gleda u ormar, odustaje. Nijedno parče šarene odeće ne može naglasiti nepostojeću sisu.
Sama je, spava joj se, prošao je čitav dan, a opet nije pipnula metodologiju.
добра је, само... делује неразрађена тема. али, ко сам ја да критикујем једног од најбољих аутора на сајту...
него, имам утисак да ти се те црвенокосе баш и не свиђају. или ти се ВИШЕ не свиђају...
мени делује јако фино кад девојка изразито плавих очију уклопи то са лепом нијансом црвене косе. и кад има светао тен. јако лепо.
Људи, јасно је мени да ово није баш и дефиниција. Тачније није дефиниција уопште. Што се тиче некапирања, нећу сад да објашњавам шта сам хтео да кажем овде, да не сморим људе. Попио сам које пивце па ми је сад дошло да пишем оваква срања. Нисам хтео да ставим наслов хипстерка, то би онда било прозивање субкултура, како се то већ каже, мислим на оно, панкери, емо цаве, та срања, а на то сам отприлике циљао. Нек стоји неко време, ако неће чиновници да сахране ја ћу после.
Ацо Крагујевац, нисам сам ја неко мудо овде или било где. Много још књижурина морам да прелистам да би људи морали да се усуђују да критикују оно што ја напишем. Гледам да компресујем дефке колико могу, нико више није луд да чита три ворд стране.
Ne svidja mi se, nije smesno ni komicno ni sarkasticno. Slobodna tema u nekoj prosecnoj srednjoj skoli.
Najs. Gotivno je kad ti u trenutku dodje da nesto napises i to i ucinis....a sad,naravno,imas prilike to da prezentujes nama. Ne bi svako to mogao...meni se svidja i, da ne dubim vise- evo plusa :)
Ladno Metodologija. To me čeka uskoro... sećam se tih na-silu-crvenokosih sa faksa. Uglavnom, alal ti vera! +
Немој да се зајебеш да је обришеш. Одлично.
Брате, опет кељаш. Па кога боли курац за то што жгадију мрзи да чита? Реално, дефке које ти пишеш су интересантне и квалитетне па макар имале и десет страна, а оног кога мрзи да прочита три стране, мрзеће да прочита и десет редова. Такви дају плусеве само на дефке које садрже једну простопроширену реченицу. Изградио си неки препознатљив стил, немој да га мењаш леба ти.
Brate ovo je odlično bilo definicija ili ne. OK, mnogi ne čitaju duže tekstove ali ostavi je jer vredi pročitati stvarno. +
Mada ja više volim mahagoni braon boju :)
kul +