Jedan od onih poetskih uzvika koji su, kada neko iznese zaključak rečima "ko bi rek'o", umereno do Kesić duhoviti jednom, najviše dvaput u određenom vremenskom periodu.
Nažalost, uvek postoji neko ko će to stotinama gabazilijardi puta izvaljivati, uzalud čekajući oduševljenje prisutnih.
A.V.: A ovaj? Ovaj naduveni teget boje, od čega je on?
Marić: Ovoga smo izvukli iz podruma, sumnjamo na davlj...
A.V.: Nisam te dobro čuo, Mariću.
M: Hoću reći, zanemarena ciroza jetre i duboka starost vaša omniprisutnosti gospod'ne!
A.V.: Tako sam i mislio. Vidiš ti Velimire šta je sudbina, usred svega ovoga čoveka ubi ciroza, ko bi rek'o...
Velja: ...ČUDA DA SE DESEEEEEEEE! ♪
A.V.: Tišina, Velimire.
