Pitanje koje ne treba postavljati nikome, ako je sudeći po sadržaju i znanju odgovora pre odgvora. Pitanja na koje znaš i sam tačan odgovor, ali čisto da vidiš i druga mišljenja iako te ne zanimaju kakva god da su. I da bude negativan odgovor, odnosno, ne zovi je, naravno da nećeš poslušati, jer si i pre samog postavljanja pitanja znao da ćeš je, ipak, nazvati.
Ovo pitanje postavljamo kada smo pripiti, okupirani veoma velikom dozom emocija, nostalgijom, dežavuom, svesni posledica i onoga šta donosi razgovor nakon svog završetka. No, sve to ostavljamo sa strane i pravimo se da, kao, ne znamo šta će se desiti, uzimamo telefon u ruke, okrenemo broj i čekamo razvoj situacije.
- AAAAAAAAAAAAAAAAA!
- Šta je, pobogu, Milane sa tobom?
- KURVAAAAAA!
- Ko, bre, kurva, čoveče? Šta pričaš to?
- MOJA BIVŠAAAAAAAAA!
- Aman, dete, smiri se više! Ostavi taj telefon.
- A da je zovem, a? Samo da vidim šta radi. Samo da joj čujem glas?
- Ma, koga da zoveš? Nju? Pa i sam si sad rekao da je kurva? Šta će ti to u životu? Ostavi se, čoveče, toga i nastavi nov i normalan život. Prevarila te je, varala te pola godine sa drugim, ej!
- Ma nema veze. Da je zove, ipak? Možda je bolesna? Joj, sreća moja. Dolazim za dva minuta, samo da vidim kako je.
Хахахаха, добра