Oni vrebaju sa svih strana i traže malo. Imaju fore da buduću žrtvu procene za par trenutaka. Da ocene koliko da traže i za koju svrhu. Upornost im se ne isplati al' još ne videh da je neko od njih digao ruke. Naprotiv, svako čuva svoju busiju.
Retko se vidi da im neko daje svotu koju svakodnevno žickaju. Manje-više obraćaju se "poznatim" tipovima ljudi.
-Komšinice, dobro jutro! Opet na posao. Da nemate možda 50 dinara.
-Imam. I ne dam. I juče si me isto pitao.(kod Poštanske štedionice)
-Dobar dan, zafalilo mo 60 dinara, da nemate...
-Imam. Dovidjenja.
Hm, zbun...Ma žena jedna, što operiše po BGu, 20 godina već prosi za "kartu do Bijeljine". Mislim da je do sada isprosila za put oko sveta...par puta:)
Plusčina, mrzim prosjake beskućnike i užeglu sirotinju