Univerzalna rečenica svakog "kera", koristi se za brzo rešavanje svakog saobraćajnog prekršaja, iznos retko kad dodje do kase organa reda, a vozač nikad ne dobije nikakvu priznanicu od ograna reda. Često se taj prekršaj plaća duplo više nego što je u cenovniku, tako da sam počeo da verujem da ni policajci ni građani ne znaju pravu cenu tog saobraćajnog prekršaja.
Magistralni put Beograd-Obrenovac, ograničenje brzine 80 km/h. Moj nesretni jugic jedva prebacio ograničenje tako da se uopste ne obazirem na blicanje iz suportnog smera. Kad ne lezi vraže, "ker" me zaustavlja uz širok osmeha(bez zlatnog zuba):
Ker: Dobar dan gospodine, saobraćajni i vozačku molim... Jel znate Nikola koliko je ograničenje brzine??
Ja: 80 km/h (uz osmeh zadovoljnog čoveka)
Ker: Znate li da ste vozili 92 km/h??
Ja: (Prvo oduševljen što je moj jugić iz 82 prebacio svoj lični rekord i išao više od 90 km/h a posle malo razočaran pošto sam shvatio da mi je sad i cajger pokvaren) Pa dobro gospodine to je skoro pa nemoguće ali ako vi tako kažete onda ne treba sumnjati.
Ker: Znate li da je kazna 5000 hiljada dinara i 3 kaznena poena?...
duža dramska pauza...
Ker: Da pišem pojas da ne bi dobijali kaznene poene bez potrebe?
Ja: Piši, koliko je danas??
Ker: 3000 dinara i slobodan si.
Ja: Izvolite ( predajem poslednjih 3000 dinara i uzimam nazad svoja dokumenta)
ironija cele situacije: stalno vezujem pojas...
