Da plaknem pluća

Izraz koji sa blagotelećim osmehom u sinergiji, sakriva svaku nit sramote pri grebanju za cigare.

Radim noćnu, idem na predavanja kako bih obezbedio parče duvana Marlbora svaki dan. Grebatori rade i po tri smene.

Keva: Uzela sam jedan da plaknem pluća.
Ja: Dobro.
Ortak: Daj jedan crveni siso...
Ja: Uzmi.
Ćale: Šta je student? Pizdite po gradu budžet, manje školarine, a puši se klasa, a?
Daj ovamo jedan, jebem li ti ujnu, da plaknem pluća garava.
Ja (u sebi plačem, moraću da radim u petak): (citat iz Lepa sela lepo gore) Dok vam je ćopavi Zagorac trpao u dupe američke dolare, znali ste da kenjate o bratstvu jedinstvu, da se smeškate jedni drugima. A onda došlo vreme da svodite račune. Nema problema, samo što ih niste svodili ranije, nego ste se pedeset godina izdrkavali ovde, pedeset godina karali najbolje pičke, vozili najbolja kola, a sad kad vam se kita više ne diže, e hajde sad malo da se bavimo poštenjem. E pa iskenjam vam se ja na svo vaše poštenje i na svu tu poštenu generaciju.
Ćale: E kakav smo mi život imali...
Ja (sviram đitru na najoktrutnijoj distorziji kako bih se isti dan, malo kasnije popičkarao i sa komšilukom)