- Слушај пријатељу. Чуо сам синоћ мог сина и снајку, односно твоју ћеру, како се свађају. У суштини та свађа траје већ данима. Ми као родитељи смо ту да им помогнемо, иако ја мислим да не би требало да се мешамо у њихов брак. Ствар је деликатна.
- А око чега то?
- Па изгледа да су раскринкали међусобне швалерације. Онај мој билмез натртио секретарицу на послу, а иста та секретарица дуже време се трљала са, да простиш, твојом Зорицом.
- Шта??? Моја љубимица да воли жене?! Немогуће.
- Очигледно да воли оба. И браву и кључ. Шта нам је чинити?
- Па ништа. Ја ћу сад да одем до куће да узмем пушку и да је одробијам к'о човек, а ти види шта ћеш.
- Чекај бре, не може тако, јебем га. Да их позовем да поразговарамо са њима?
- Немам ја времена да разговарам са блудницима.
- А шта би ти?
- Још два литра ове ракије, бар себе да убијем.
- Не може, прике, довољно си већ пијан.
- Литар?
- Пола литра и да се изљубимо!
- Ево рука.