Kad neko zelen uzleti za lepim i nerealnim zeljama, ovom replikom se prizemljuje, po principu:
Da ti nije to sto trazis malo mnogo?
Moj unutrasnji monolog:
-Dal' da odletim malo do Meseca, odskakucem, pokupim kamencice suvenire, pa se vrnem...
-Pa dobro, pomucices se oko svega, al' izvodljivo.
-Sta ako usput otvorim lanac hipermarketa, nadjebem Miskovicev monopol, dosta ga je vala bilo...
-Malo po malo, zrno po zrno, mito po mito, para na paru.
Ok, pocinjes u utorak.
-Ocu i fudbal da treniram, sledece godine postanem reprezentativac, lansiram nas konacno na svetski tron.
-Uf, oznojices se debelo, al bice, bice, uklopices i to nekako...
Kupujes kopacke u cetvrtak,pa na trening!
-Da razbijem Vukajlijsku monotoniju, nikoga ne poznajem, daj da upoznam neku Vukajlijasicu, vodim na pice i to je to...
-Ufuf decace!
Alo bre!!!
Kud se to zaleces!?
Da ti ne bude malo muka!?
Evo, već imaš kandidatkinje... Same se nude, ne moramo da se deranžiramo šaljući PVT-ove :))))
Ti mislis da sam ja glup!?
U niku ti pise da si zauvek nenadjebljiva, tebi ni virtuelno pice necu uspeti da ponudim!
:-)
To se tako kaže, naravno da nisam u braku... Još sam mali za to :)
A svoju devojku, koja mi nije devojka, nego najbolja drugarica ( zbog onog sevastovog filozofskog tumačenja te pojave ), sam upoznao baš na Vukajliji, tako da nije nemoguće :)
Možeš, bre, i to... Evo u petak, posle tog fudbala... Zvaćemo i zelenu :))))