Da ti ne pričam

Reči, koje najčešće uslede pošto je onaj koji ih izgovara, već ispričao 90% priče.

1)
Peđa:”Batice, kako je na poslu?”
Vlada:”Brate, zapušila nam se klonja, ne mogu da dozovem majstore ceo dan, u govnima smo do kolena, ma da ti ne pričam...”

2)
Slučajni susret na ulici:

Neša:”Gde si matori, 100 godina!?”
Bane:”Ćao tebreks...”
Neša:”Brate, nešto si mi u kanalu?”
Bane:”Rodjeni, najebao sam k’o žuti. Smanjili mi platu, Sneška znaš da nije nikad ni radila, deca rastu, samim tim i njihovi prohtevi...Samo za najosnovnije mi treba jedna i po trenutna plata, da ne spominjem kućnu pomoćnicu, baštovana, letovanje u Grčkoj, burazerovu svadbu u martu, ma da ti ne pričam...Nego je l’ možeš da mi uletiš neku kintu na zajam, mnogo bi mi značilo? Vraćam do kraja meseca!”
Neša (misli – do kraja kog meseca?):”Trenutno nešto nisam pri lovi, al’ biće valjda nešto uskoro...Je l’ imaš moj broj?”
Bane (pun nade):”Naravno!”
Neša:”E jbg, promenio sam ga. Zvaću ja tebe, imam te u memoriji. Izvini, nešto sam u gužvi. Pozdrav, čujemo se, pa da se vidimo!”