Dačija

Женска особа која никако не може задовољити физичке параметре пријатне појаве. Гузица јој се у 2Д приказати не може, листови јој као зидарске греде, стопала у балетанкама јој отичу. И да обуче најлепшу црну хаљину која потенцира какву-такву женственост, гузичаста а ла Манда брада упада у крупни кадар. Црвене ципеле носи да би се слагале сељачким руменилом образа Фернанда Тореса док је био у зениту. И у најбољем издању, Дачија је Дачија.

Али, она је добра. Пријатељ ће бити као мало ко, а један од аргумената у корист пријатељства биће чињеница да пријатељство неће бити кушано из простог разлога што је Дачија на самом дну преферираних возила. За њу се можеш везати, али ће увек бити жал за уштеђеним новцем само зарад "онога што носи изнутра". Чак и да гузицу сведе у конфекцијску величину а сисе подигне и доведе се у Сандеро верзију, велика лична блискост с Логан моделом представљаће баријеру, барем у стању трезвеног гледања.