Đavolji instrument u rukama žene.
Možda je ona neopojani grob, možda je zaobilaze, možda se pored nje i Isidora Bjelica osjeća seksi i poželjno, ali onog momenta kad u ruke uzme daire... Blago pripitom, dok je gledaš u oblaku dima kako trese ramenima i njiše bokovima udarajući ovom paklenom napravom o dlan, vezaće ti dušu u Gordijev čvor i nijedna ga druga neće moći raspetljati, pa bila i Afrodita lično.
Još ako je bosonoga... Pogazićeš sva načela, prodaćeš majku i sestru, ikonu i kandilo, varaćeš, otimaćeš samo da je budeš dostojan. I nećeš se ni osvrnuti opijen zveckanjem i zaslijepljen sjajem zvončića sa tamburina.
Mađija, ona najgora.
- OPA, kume, kuma trudna trećim! Gori vatra, a?
- Da se ne lažemo, nije neka ljepotica i ti znaš da na nju nije bila navala, al' kad se sjetim one noći kad smo se smuvali, prorade mi svi ventili i moram da dejstvujem, ako me razumješ.
- Pa, kako je to bilo?
- Ma, priđem ti ja njoj, rek'o, vidim da ti je toplo, ostavi te daire da izađemo malo na vazduh, i tako...
bte, kad vidim daire ni Isidora mi ne bi bila ružna...