Daljinski u foliji je jedan od primera malogradjanstine.Nekada televizore nije bilo lako kupiti jer su bili skupi i trebalo je izdvojiti nekoliko plata za njih.Oni koji su mogli ,podizali su kredite ,da bi sebi prustili ovo cudo tehnike pre ostatka komsiluka.Posto je tv u kuci bio vazniji od ikone(ili partijske knjizice),prema njemu se moralo odnositi sa duznim postovanjem,a to je podrazumevalo da programe moze da menja samo glava kuce,dok svi ostali,a pogotovo deca,nisu smeli ni da mu pridju.Posto je tv sa daljinskim bio jako redak ,oni koji su ga imali,oblagali su ga u foliju,da bi trajao ,najmanje ,hiljadu godina i da mu se ne izlizu brojevi i da bi se svima koji su dosli u goste pokazalo koliko je skup "novi niski Spektrakolor".
Ljudi su kod nas razvili poseban odnos sa skupim uredjajima i skupim stvarima.Umesto da ih koriste i uzivaju u njima,oni osecaju strah da ih ne pokvare i onda te stvari postaju svari za pokazivanje,umesto za upotrebu.Takav odnos se najbolje vidi u malogradjanskim kucama ,gde drze foliju na namestaju bar deset godina od njegove kupovine,sto svima jasno pokazuje da te stvari kupuju za pokazivanje,a ne za koriscenje.
Ima i gorih slucajeva kad naprave kucu u kojoj eventualno prespavaju , a ceo zivot provedu u letnjoj kuhinji koja se nalazi iza nove kuce pored garaze.... :)
Moj komsija i dan danas drzi daljinski u originalnoj najlonskoj ambalazi.. secanje na stara dobra vremena, sta li :)
P: A što ga ne izvadiš iz folije?
O: Pa došao je u foliji, tako treba, ovo je originalna folija, njegova.
to je to :) +