Dan u kome odjebete sve obaveze i zaboravite sve brige sa samo jednom idejom i željom: da se siti izdivanite i ljudski ispričate sa nekim dragim.
Dan u kome ponovo otkrijete da je razgovor a ne rad stvorio čoveka.
- Čoveče, koliko volim način na koji me sluša! Imam utisak da joj je sve važno i da svaku moju reč nežno pomiluje klimanjem i brzo je pažljivo zapakuje i sačuva za vreme u kome nećemo biti u kontaktu...
- A umeš li ti nju da čuješ poeto, kada ona zbori, ali ono BAŠ čuješ?
- Nemam pojma, kad ona priča ja joj samo u oči gledam i ništa ne čujem... Mora da tad imam facu blaženog idiota.
- Znam o čemu pričaš! I sad ti je takva, ne pomeraj se, da napravim fotku za konkurs "I debilu drugar treba", donator im EU.
imam, al sve nešto zapinje. jel imaš ti? u stvari, imao si divan dan. jel ti dade neša pare?
500 kinti dnevno mi je taman...220 za pljuge i ostane 280 za dva espresa sa mlekom...
još kad bi imao svaki dan s nekim da popijem kafu...:)
јавио, ако си урадио селфи кад си ово прочито
баци ми фотку у ПВТ
треба ми нешто ;)
запамти онда како си изгледо
да те нацртам, по сећању, неки авангардни уметник
кад га наватамо
ne sluša on mene nikad, džabe meljem u prazno, ko da nisam tu. al naviknem se. i nastavim ko navijena...
a neee... ne tako ko u primeru. ne sluša i ne gleda, nezainteresovano. na to sam mislila.
blago tebi što to imaš+