Deca su naše najveće blago
Imaš daleko više vremena jer pola posla obaviš noću dok se deca igraju pored tebe. Ne smeta ti komšijin cirkular i motorna testera kojima po ceo dan drnda jer ih ne čuješ od dečje galame. Više ne trošiš novac na kafanu i lude provode, ne preostane ti ništa kad poplaćaš račune za pelene, garderobu i prateće materijale. U kasnijem periodu imaš daleko manje dosade u životu jer radiš dva posla da bi obezbedio potrebne materijale i priručnike za besplatno školovanje, a ne gubiš vreme ni na gledanje televizije ili internet jer su ti deca uzela daljinski i računar. Živiš mnogo zdravije, praktično asketski, jer jedeš samo ono što deci preostane ili im je suviše gadno. Od svih sedam poroka dostupan ti je samo jedan, a i to kraduckanje je praktično neprimetno jer uglavnom mazneš klincima neki slatkiš dok su mali ili gutljaj vinjaka i par cigareta kad poodrastu.
Ali zato kad omatoriš i odeš u penziju, pa dobiješ unuke i po ceo dan možeš da se igraš s njima, osetiš sve čari roditeljstva koje si propustio kad si vaspitao svoje klince.
- Blago dedino, hajde ti reci šta te deda naučio...
- Jebem ti mater!
- IJU! Tata, šta ga to učiš!
- Šta te briga, odi sine dedi, evo ti crvena za čokoladu...
- A meni si rekao da ti ništa nije ostalo od penzije kad sam tražio na zajam...
- Pa i nije, ovo sam ostavio za unuka...
