Najljepša su dok se prave.
Dojadili su mi hvalospevi o roditeljstvu.
Mešo, svaka ti čast !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Majav, mene još više, nemam đecu a ne vjerujem ni da ću ih imat, jer ona nisu Jamagučiji da se igraš s njima pa kad ti dosade da ih ugasiš. Kad vidim pojednine kako podižu đecu i čemu ih (m)uče, dođe mi se da im kastriram retardirane roditelje da više ni jedno ne naprave.
Mešo, meni je muž "zabranio" da ovu tezu objašnjavam.
Pitala sam svoje poznanike da mi navedu šta im najteže pada u roditeljstvu. Rekli su mi da uživaju od prvog trena.
Ja ih podsetim : "Kako, pa zar se rado dignete iz slatkog sna da nosate dete koje cmizdroše jer mu se ne spava? Da li ima ikoga na ovom svetu ko može da vas iznervira ili razočara ko sopstveno dete i sl"
Oni, bajni roditelji, krenu da se proseravaju kako ih je to oplemenilo, shvatili su suštinu života, otkrili su novi život....mislim, tačno je sve to-al' aman, ima li granice proseravanju ili je tabu reći nešto što nije hvalospev roditeljstvu??!!
pazi ko te keca