Dečija surovost

Ја сам као мали добио од деде неку малу рибицу ,рипче , што је он упецао.У ствари ,било их је три и ја сам их ставио у велику теглу са водом , кокнуо им брашно и зашрафио теглу поклопцем и оставио напољу.Гледао сам их тако како пливају у тегли и пипкају једно друго.И мом мачку Жући су биле занимљиве , стално је унезверено гледао у њих и пробао да их дотакне преко стакла.Очигледно их је волео.Почеле су да се трзају са времена на време и да широко отварају мала усташца,као да су гладне.Сипао сам им још брашна у воду.Почео је да пада мрак.Оставио сам затворену теглу са рибицама да преноћи.
Ујутру сам се јако изненадио када су све три рибице лежале на дну тегле непомично и имале неку белу боју.Брашно нису ни такле , изгледа да нису биле гладне.
Касније сам научио да и рибе морају да дишу , и да не подносе хладноћу.Јело им изгледа и није толико важно без ова два.