Đedina

Sleng za iskusnog lika, koji je obrnuo krug, prošao sito a naročito rešeto. On nije profesor nijedne doktrine, nego jebeni dekan. Samouki dekan životne škole, naučene na ulici, iz sopstvenih grešaka, proverene inatom, doučene bolom i škrgutom zuba. Toliko je iskusan da mu tehnika i ne treba, obavlja sve laganice, svaki potez mu je finta. On je jeb'o Čehinju, Slovenku i sijaset Purgerki, među prvima sedamdesetih godina pravio pizdarije po Nemačkoj i Austriji. Na jednoj podlaktici ima JNA tetovažu, na drugoj tetovažu gole ženske. Pričali su da je to uspomena na neku Mađaricu, konobaricu iz Segeda. Na desnoj plećki dva pedlja dug ožiljak od čakije za kojeg niko ne zna kako ga je dobio i niti kada. O njemu kruže legende, nagađanja, jedni slušaju sa nevericom, a drugi kunu u te priče. Đedina nikad nije ni potvrdio, niti demantovao, samo se par puta odmereno osmehnuo.

Nikada se nije ženio. Nikoga nije odrukao. Ne priča mnogo, a kad priča, svi iz poštovanje šute, vreme usporava, a svaka koju kaže sabijačina na više nivoa - domaći zadatak da imaš o čemu razmišljati narednih nekoliko dana. I pored toga što su mu decenije nabacile poteško breme na leđa, kosa prošarala sedim pramenovima, njegov pogled žari mladalačkom svežinom, a duh pleni bezobrazno drskom strašću za životom. Prototip nečeg najčvršćeg što je poniklo sa ovih prostora, neuništiv kao da je saliven u ruskoj topionici čelika, dok ga život šiba on kao ukopan čvrsto stoji nogama na zemlji vođen inatom odlučnog čoveka, pravog muškarca, sa jedva primetnim osmejkom osobe koji poznaje ironiju života... života - matore kurveštine.