Ako u svetu glume postoji pojam“karakterni glumac-ica“ - onda je Balašević karakterni pevač, čovek koji je svoj karakter prilagođavao duhu vremena i postao mera istorijske distance. Pamtimo Tita, Slobu, tranzitivnu demokratiju premeravamo svaki dan, ali pamtimo i Đoku. Omalen i punačak, voleo fudbal(„Drago mi je zbog mog starog“) ali se u estradnoj gimnastici najbolje snašao-spreman da se izvuče i proba da napravi salto mortale. Uvek je znao da bude nešto više od kantautora i da svima nesebično podeli svoju zdravu pamet , dosta zdravog smeha i mnogo politike(nezdrave). Publici je ostavio da proguta taj otrovni mamac i debelo plati. Ko nam je kriv što i kad nam je do pesme, volimo da se bavimo politikom. Poznate su namenske pesme :"Računajte na nas" „Tri puta sam video Tita Maršala" , „Ne lomite mi bagrenje“ „Živeti slobodno“.
Politika ko politika-majka svih uspeha, ali i zala, nije uvek blaga prema najrevnosnijim interpretatorima. Trenutak kad se u smutnim vremenima gubi duša, najteže je predvideti, a fleksibilni Đole sve može, ili bar veruje da ne može da ostane bez duše. I danas na sceni razmahuje nevidljivim pramenovima kose svoje žene, večne inspiracije, bez koje ne može, i nehajno se smeška publici, priča i peva. Nalazi se negde blizu nas, ali više zbog svojih pesama - srećom postale su punoletne i napustile oca. Zaklinje se da javno neće pričati o politici, a ipak mu se omakne.
U celoj ovoj distorziji najbolje što se desilo je da je najsjajniji deo raspona Đoletovih talenata pao baš na njegove pesme, mnoge još uvek vrede i ostavljaju onu tišinu i zanesenost zbog kojih su i napravljene.
Nenadpevljive balade:
Slovenska
Priča o Vasi Ladačkom
Život je more
Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja“
Odlazi cirkus
Neki novi klinci
D moll
Iako ste skoro sve rekli kroz definiciju i komentar (posebno mi se svidelo poređenje sa petlom na krovu). Što bi se reklo Đoka je igrač koji igra na sigurno, a sebe predstavlja u potpuno drugačijem svetlu (valjda se ipak pomalo stidi što je tako). Kako zaboraviti recitovanje posprdne pesme posvećene Slovencima u prepunom Sava Centru, a samo koju godinu kasnije prvi je "pohrlio" da drži koncerte po "deželi". Takvih primera je sijaset. Priznajem dao je dao neprebrojivo mnogo hitova, ali je ljigavac, i to kažem ponajmanje zbog nedavnog "incidenta", kada je na koncertu u Hrvatskoj izjavio da priča iskvarenim hrvatskim, koji neki zovu srpskim.
sjajna definicija!!!! duhov komentar dostojan definicije. i pored svega sto ste rekli,(cak bih se sa vecinom recenog slozila),atmosfera u njegovim najlepsim baladama, igranje recima kao sa staklicima kaleidoskopa, boje cirkusa koji odlazi iz grada, slike i emocije, sarm i toplina...sta s tim? zasto se baviti njegovim politickim angazmanom? znate li vi za svakog knjizevnika u cijim delima uzivate kojoj struji je pripadao i kome se slihtao...da je djole napisao samo vasu ladackog sve bi mu bilo oprosteno,,,alal mu!
Sve ono o ljubavi sto je pokusavao da nam ubaci u glavu je palo u vodu kad ga je zena napustila. Znaci prazne price . Da je nesto od toga vredelo nebi mu se desilo to sto mu se desilo. Surovo ali istinito.
Ova mi je jedna od omiljenijih kreacija koja ljudima sevira problem da se mogu razlikovati lični i umetnički kvaliteti i da publiku mogu emocije da ponesu na jednu ili drugu stranu...i danas se prepričavaju njegovi vicevi, pevaju njegove pesme, samo nam on nije više tako pitak...
a on nije los kompozitor, ali ovako, nit luk jeo nit luk mirisao :), slusajte vi šobića deco, on je za djoku tata :D
Oblak, naterao si me da uskoro preslušam Šobića-dobio sam ga skoro u mp3 uz ko zna šta još(kolateralna korist)...;)))
Odlična definicija! Đole je ko onaj petao što se okreće na krovu (a ne onaj iz njegove pesem). Tako mu ja najviše zameram tajming, tako jebeno duh-vremena ispravan (čitaj: poltronski). Pesme same za sebe stoje, čak i one političke. „Tri puta sam video Tita Maršala" ima danas veći značaj nego onda :)
Dakle, bio bi on po mom ukusu da je pevao:
1. "Ne lomite mi bagrenje" 1981.
2. „Tri puta sam video Tita Maršala" 1991.
3. "Gedo gluperdo" 1989. (dobro de, tada su se mnogi ložili na SMrada, pa i ne zameram mnogo)
4. "Živeti slobodno" 1995. kad je režim bio najjači (Bora najebao zbog Baba jule). A neka smao za nijansu "slabija" pesma bi legla i u vreme "Sablje".
Drugo što mu zameram što svoje stavove i nema. Samo se šlihtao niz komersijalnu struju. To je mnogo gore i od večitih buntovnika.