Đorđe Balašević

Praotac svih sledbenika emo kulture na brdovitom Balkanu. Seta prosto izbija iz njega. Prodire kroz srca mnogih. Ne, bes ne postoji, samo tuga. I suze. Uplakanim očima mami pripadnice "nežnijeg" pola.

Kroz izmaglicu se seća stare, vojvođanske kuće koja je stajala u daljini, dok je on sa svojom dragom sedeo ispod lipe, maštao o kukuruzima i slušao cvrkut nežnog panonskog potoka. Ptice su mu pevale pesmu davno zaboravljenih mornara. Njena lepa stopala su igrala čardaš. Ah, taj fut fetiš, koliko god ga skrivao, nije mogao protiv sebe. Seta.
Nažalost, ona je posle otišla sa komšijom, još nejakim detetom koje je imalo bolji traktor od njega. A on je obuo čizme skitarke i nastavio dalje.

Seća se kad ga je devojka prvi put oralno zadovoljila i kad je prvi put metn'o. I sve to kroz izmaglicu. Kroz plač. Nebitno da li je dobio na Loto-u ili po pičCi, on se svega toga seća. Na isti način. Sve to lepo uvija i oblikuje tako da svu patetiku svog bića podeli sa ostalima. Sav teret ovog sveta nosi na svojim plećima. Ah. Tuga. Neverica.

Svakodnevno seče vene, a i to mu ne uspeva. Ostaje mu samo tambura i vino. Eh, prokleta Panonijo, depresivna ravnico!