Potencijalno najbesmisleniji pisani trag ikada.
Naime, uglavnom vođen od strane tinejdžerki predstavlja njihove subjektivne zapise o objektivnim stvarima koje im se dešavaju u životu. Svrha tog pisanija jeste da će za jedno 10 godina moći da pogledaju svoje zapise i da...u stvari ne znam koja je svrha. Ako i postoji, pre će pronaći jetija na Zlatiboru nego ikakav upotrebni smisao dnevnika.
Neke se brane time što kažu da je to prenošenje emocija na papir. Čekaj malo, verovatno ako voliš nekoga, treba da zapišeš to na papir kako ne bi zaboravio kroz par dana ili ako si u vezi, poželjno je zapisivati sve o partneru pa kad vam muž to pronađe za 10-ak godina da vas pita kako ste dečku na faksu mogli svakodnevno da dajete u guzu a rođenom mužu ne možete?
Dobro nije sve u emocijama. Možete i da pišete kako ste se heftali u Milanovim kolima. Opet ako je to bio kvalitetan odnos ima li potrebe da ga zapisujete, valjda se to pamti a pak ako nije, zašto bi ga čuvali od zaborava zapisivanjem.
Ne ostavljajte pisane tragove.
To kako tebi zvuči to je samo do tebe :)
Pohvalio me ox, jeeeeeeeeee :))
+, jer se slažem.
Ipak, jedna gospođa mi je obećala svoje dnevnike (ne, nisam ih tražila).
Dobila sam ih nakon njene smrti. Čudan je to osećaj: ceo njen život je smešten u te raskupusane rokovnike. Nisam sve pročitala.
Koliko sam puta ovo rekla prijateljici, i danas je boli glava zbog svoje nesmotrenosti.
Strajo, ovo zvuči onako, nekako kriminalno :))))
+