Avada Kedavra!
..Tako je sve počelo. Majke mi. Otvorio sam oči, oblizao usne, počešao se po bulji i krenuo ka svetlosti.
Bio je to ne tako mali otvor, taman toliki da prođe moja masna i bubuljičava bulja. Krenuo sam ka njemu, nekim sporim i šantavim hodom. Umoran, ne znam od čega, ali svestan nekog bola u sebi. Da, to je bio bol kurca moga, kao i uvek. Uspeo sam. proturio sam svoje dupe, baš onako kako sam i predpostavio...
Izašao sam i ugledao predivan vrt, i drvo sa iskorišćenim kondomima. Ispod tog drveta je sedela ona kurva, ne znam je l' se sećate one crvenkape. E jeste, baš ona.. Sedela je ispod drveta i pušila neki kurac na mesečini. Ne, ček, bio je dan. Uglavnom pušila je kurac.
Pored mene, sa desne strane su bila parkirana neka zarđala, stara kolica, neregistrovana naravno.. U njima je neko jebao. Dalo se osetiti po mirisu koji je hujio oko moje glave... Seo sam u njih sa nadom da ću se provozati koji krug, ali sam se potom ulepio u, po ukusu bi se reklo, bikovu spermu. Namazao sam zeru iste po faci u nadi da ću poleteti. I jesam. Leteo sam. Leteo sam u tri lepe pičke materine.
Leteo sam tako brzo da mi se lice osušilo a potom sam i oćelavio. Valjda zbog spermića, nisam siguran. Osetio sam taj snažni dašak vetra koji je šibao u moju facu i od iste napravio običnog kretina. Jebote, ja i dalje letim. U kurac! Rekao sam u kurac! Zaboravio sam cigare u onoj jebenoj rupi.. Ništa, rekao sam sebi, pušiću na mesecu. Ček, tamo je pepeo... Ništa, ostaviću pušenje.
Izduvala se guma. Ali ne. I dalje sam leteo, nisam odustao. Bilo mi je dosadno gledajući ono sranje od zemaljske kugle, pa sam onda gledao u Mesec. Vau kako je divan Mesec, samo što nisam stigao. Neko me je tamo čekao. I jeste čekao me, bio je too... O Bože! Bio je.. Pas! Keruša, čini mi se.
Sad sam potpuno siguran da je keruša. Ima pičku! A da, zaboravih da kažem. Stigao sam! Jebeno sam .. Vau, ja sam na Mesecu! Pepeo, keruša i ja. Ček, ta džukela ima ogrlicu. Hmmm.."DONA". Jebem li je, mislio sam da je Lajka. Sedeo sam tako smoren na brdašcu pepela i čačko keruši pičku. U daljini je neko mahao. Pitao sam se ko je to.
Odjedared sam čuo i neke zvukove. A da, nisam ugasio prikolicu u kojoj sam se vozio. Nakon što sam je ugasio opet sam čuo neke zvukove. Neko je... Neko je... Neko je... O Bože što me sramota da to kažem.. Neko je... Prdnuo! Smrdelo je jako. Uf kako je smrdelo. Keruša je crkla. Dao sam joj veštačko disanje, i oživela je. Opet je imala vazduha. Ček, ali tamo nema vazduha. Nema veze, disala je nevazduh!
Odjednom se pojavio - "on". Onaj što je mahao u daljini. Verovatno i potencijalni prdator koji je zamalo ubio Donu. Bio je to, verovali ili ne, bio je... Momčilo Petrović. Prvi čovek na Mesecu. Bar on tako kaže, ja sam tvrdio da je prvi čovek bio Lajka, al' tvrdi i dalje suprotno. Ma, ko mu jebe mater. Uglavnom imao je trave. Pun kurac trave u njegovom Spej Šatlu H445NJNJ/2.
Verujte mi, zanimljiv je ovaj Momčilo. Jeben igrač. Pušili smo više no Turci 1643. Rođaci, niste ni svesni, kakvu smo dimčinu napravili. Izbušio sam zadnju gumu, ker je jope crko, a potom sam provalio da je sav pepeo koji je i dan danas na Mesecu produkt Momčilove trave. Jebeni narkomanski satelit. Tako sam ga zvao. Naduvali smo se...
Bio je strašan smor gledati crknutog kera, pa sam ga malo popišao i nagutao pepelom. Zamislite, to je bila odlična mešavina za oživljavanje. Probajte i vi, malo gandžinog pepela i urina i vratite se iz mrtvih. Do jaja. E smorio sam se. Idem nazad na zemlju. Rekao sam Momčilu. To sam i uradio. Seo sam u sjebana kolica, ponovo se namazao bikovom spermom i poleteo.
Zemlja je tako lepa kad je gledaš iz visina. Vau. Vidi dve Zemlje. U kurac. Zaboravio sam cigare. Pa da, nisam ni imao cigare. Ali sve jedno bar brže idu kolica. Vau koja brzina. Ovo zajebalo Ivana Gavrilovića. Smorio sam se. Pustio sam radio Moravu.
♪♬ Crveno obuci nek' sluti na radost, tugu nek ti pokrije lepota i radost ♪♩♬
Evo me. Bližim se kopnu. Jeeeeee! Ups. Šta koji kurac. Nešto se pokvarilo. Kočnice otkazuju. E jebi ga. Sad moram da umrem zbog jebenih kočnica. Jooooj jebem ti Švabo majku. Bum, tras, škkbum, fljas. Pao sam u istu rupu odakle sam izašao. Zaspao sam. I kroz san, čuo sam Hari Potera i onog Voldemora kako se opet svađaju ko je jači.
Avada Kedavra!
..Tako je sve počelo. Majke mi. Otvorio sam oči, oblizao usne, počešao se po bulji i krenuo ka svetlosti.
То Сејо краљу. Мислио сам да ће остати не оцењена... Ал' ти си ме просветлио, ти свети човече!
Видјех да је моја оцјена била прва након по уре и одамх се сјети оне теме како је Вука отишла у рац. Нормално да је отишла кад нико не чита. Сад ће онај један рећи, ово је говно. Оно јест да није ни сленг ни ово ни оно, али јесте нешто, ја сад тачно не знам шта али то није ни битно. Само хоћу да кажем да, шта оно хоћу да кажем..а а да, држава дуради нешто...
Ме јебемумиша нек иде живот. Лупи још један, кад је то био проблем... Ал' не сери панинаро. Екстра је дефка, толико добра да се и мени свиђа, чак сам је и омиљеновао...
Ја имама своју теорију о дугим дефкама и зашто не волим да их пишем, а објаснићу то из уга мене као посматрача.
Видиш, ти си избацио ову дефку (нећу рећи дугу, сувишно је), издвојио си одређено вријеме, иако вјерујем да је текст сам надолазио, али ипак је требало све то ментално организовати. Вјероватно очекујеш да буде добро прихваћена (и ја бих на твом мјесту), и шта се онда дешава. Пола сата без оцјене (да не причам о коментарима, да ти бар каже да не ваља и да неће да оцјени, ни то). Онда наиђем ја и дам плус јер заслужује (по мом (не)укусу), оставим неке по мени кул коментар. Добро, има наде. А међутим, наилази пани који ти ладно покне минус. Ја човјека раумијем. Није му се свидјела дефка а извдвојио је пар минута, замисли да још има проблема са видом. Мора ти се некако осветити. Да је прочито моје говно од 3 ријечи само би га скролно. А можда је и боље да ти неко да минус него да те игнорише, али усваком случају теби скор оде доле. Знам да се и нервираш, не мој да ми кажеш како те баш брига. Хоћу да кажем, пусти ове дуге, није здраво.
Ja sam dao minus iz razloga što ovo: 1. Nije definicija
2. Nije sleng
3. Nije idiom
4. Nije čak ni neka pojava, već hrpa proze, da ne kažem govana, da ne kažem eseja. Dakle, ne postoji niti jedan kriterijum za pozitivnu ocenu koji ovo ispunjava. Komisija je utvrdila zbir bodova- nula. Neš dobiti stan.
Али ја се стварно не оптерећујем око тога. Сигуран сам да има неколицина људи која ме прати и која ће то кад тад оценити. А што се тиче панинара не дотиче ме нешто. и да.. Изнервирао бих се кад бих угледао минус након пар секунди од постављања дефке, јер за ово да се прочита треба неколико минута - сигурно.
А инспирација за дефку је била чисто просеравање. Онако, маштовито исеравање. Прича је ишла баш спонтано, нисам размишљао о Бог зна каквој теми, већ сам хтео да напишем дужу дефку. Ииии то је то...
previše pušenja, kurčeva, kurtona, jebačine i tako toga za nešto što bi trebalo da bude fina umjetnost. ništa lično.
Eno ti na Vikipediji definicija idioma, ako si preskočio prvi srednje. Ja nisam tkzv. LUKS-SVETLOST-ILUMINACIJA pa da idem naokolo po sajtu i prosvećujem klipane
У задње време читам Чарлса Буковског. Јако добар писац. Пун тих јебачина, курчева, смрда трулог секса, и томе слично... верујем да је остало у подсвести кад сам писао ову, да кажем, дефиницију...
А да, исти тај Буковски има велика уметничка дела као "Блудни син" и "Забелешке старог покварењака"... Верујем да ћу се сусрести са још којим...
TATIC Ja sam dao minus iz razloga što ovo: 1. Nije definicija CITAT
Јебем ли га, писало је горе "додај нову дефиницију.."
Vidim počeo si kasnije da pišeš neke "nedefincije" ali svejedno su odlično čitanje.
Otvori oči, obliži usne, počeši se po bulji i vrati nam se.
Уопште ми није био проблем прочитати, још мање оцјенити.
Мислим да је пасусирање било пресудно
+++