U Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije postoji policajac (to mu je radno mesto).
Posebno se interesuje kada uoči povrede kod žene za koje posumnja da su posledice porodičnog nasilja.
Tada neumorno postavlja pitanja ne bi li došao do istine u vezi nastanka povreda. Ne znam kako se dalje odvija stvar ukoliko se zaista radi o nasilju, ali čovek temeljno radi svoj posao.
Imala sam prilike da nakon pada sa bajsa budem odvežena u UC. Povrede su (po licu i glavi) ukazivale na to da sam mogla biti izudarana. Policajac nije video ostale povrede po telu jer sam bila pokrivena čaršavom.
Dolazio je 3-4 puta i mog muža ispitivao jedno isto (kako, gde, kad...) ne bi li se on "odao".
Kad je došao poslednji put :
"Gospodine, koji tip bicikla je vozila Vaša supruga?"
"Aman, čoveče, ne znam. Vidiš da je u komi, čekamo skener..."
Tog trenutka sam se osvestila :
"Capriolo devil 240!"
"U redu je, prijatelju, posumnjao sam da je dobila batine."
Ne vozim više. Nedostaje mi i ugojila sam se.
Inače, rupa u koju sam upala je ubrzo i asfaltirana.
Beše to tvoj doprinos krpljenju rupa na putu! A biciklO može da pomogne u borbi sa kg-ima...
BiciklO je kontraindikovano zbog "razdrndavanja kičme". To doživeh kao uskraćivanje slobode kretanja i uživanja.
Pa jeste, kad ti neko kaže "ne smeš" onda bi pukla da baš to uradiš... iako ti možda bez zabrane ne bi ni palo na pamet...
Majo, sad bar znamo koja ti je mantra za buđenje iz kome: biciklO!
+
... i pazi bre kako voziš, mada je defka dobra, ali ne vredi takve žrtve...