Dobila sam

- ... Ma nije to najgore što čoveka može da zadesi, ček da čuješ samo. Imam dva deteta, ženu, kuću, kola, stan, zdrav sam, svi smo zdravi, jednom rečju cvetaju ruže. Zvoni telefon jedan dan, vidim nepoznat broj, ja izađem napolje kao što uvek radim kad zove neko čiji broj nemam. Šta znam koja budala može da bude. Ženski glas, meni poznat naravno kaže kasni mi 15 dana već, sumnjam da sam trudna i prekida vezu... Mene probi neki mrtvači hladan znoj. Javim se ženi da idem kod nekog prijatelja, sednem u kola da se vozim po gradu i pozovem malu. Kaže kasnilo joj je i ranije al nije nikad ovako dugo. Dogovorimo se mi da prenoći sve to pa će sutra ona da kupi test i da rešimo dilemu i vidimo šta da radimo...

- Pa da, da prespavaš, jutro je pametnije od večeri...

- Da prespavam kurac, to je jebeno najduža noć u mom životu, oka sklopio nisam, ni na ženu nije mogao da mi se digne. Kapira ona da je nešto krenulo po zlu al misli da je oko posla. Nisam mogao da sačekam da se otvori apoteka, odem ja kupi, probudim malu, pošto živi sama i tutnem joj pod nos. Odeo ona u kupatilo zaključa se, ko da ima nešto što do sad nisam video, mada bio sam pijan al pamtim detalje svakako. Kao da se vreme zaustavilo u tom trenutku za sve osim za mene. Za vreme dok je skidala gaće ja sam tri puta čuknuo i pitao jel gotovo i šta je bilo... Otvara ona i kaže, izgleda da nisam još spremna da budem majka. U mojim ušima poče da odzvanja rečenica koju sam molio Boga da čujem od našeg prvog razgovora, Dobila sam...
Srećniji sam bio samo kad sam dobio prvog sina, ogreja me sunce u po Januara. Raziđoše se oblaci i ptičice počeše da mi cvrkuću ko u crtaćima. Nađem neku brlju u njenom stanu, udarim dve u vidu aperitiva i sazovem ove moje da ih vodim na doručak, da častim... Samo kad se sve rešilo ne znam šta bih radio...

- Eto, to ti je za nauk sad, povedi računa. Nemoj više da švrljaš, imaš zlatnu ženu i dečicu...

- Da znaš da hoću, nego jel se meni ova konobarica nabacuje ili ja to umišljam?