Dobre slike su slike čija je poenta da se pokaže kako je nekom život divan. To su slike koje ne izazivaju nikakvu emociju, jer podsećaju na slike iz Burde. Svi su obučeni lepo, obavezno je uključen neki štofani materijal i siva boja. Košulje imaju velike, uredno uštirkane kragne, majce su uvek Lakost. Ako su u kući, dvoje se aseksualno dodiruju, često onaj niski zagrljaj za plećku, a dvoje (najčešće dece) čuče ispred ili sede, uredno spakovani, na kožnom kauču sa tvrdim jastucima. Napolju su u bašti strateški raspoređeni iza cveća ili imitiraju neki romantični poster-jedu zajedno jabuku, prskaju decu crevom, jure se sa psom (zlatni retriver, naravno).
Ako su slike iz inostranstva, dobićete celu panoramu grada, portret svake crkve i bar desetak zgrada i možda jednu fotografiju sa ljudima, ali ne onima koji su putovali, nego lokalcima. Ako se akteri putovanja pojave, to će biti ispred Ajfilove kule, po sistemu-overio sam; onda kako pridržavaju krivi toranj u Pizi ili kako stoje pored Miki Mausa u Diznilendu.
Ako su parovi, onda su oko drveta, ili je on iza nje, sa rukama oko njenog vrata i oboje imaju ludački bele osmehe.
Ni oni čije su slike nemaju emociju ni prema slici ni prema trenutku, al' jednostavno znaju da je tako trebalo.
Poželjan komentar na ovakve slike bi bio-IIiiinnnjjjjjaaaaaaoooooo....
Otvorite svoj fejsbuk i ukucajte ime svake druge ženske osobe pa otvorite slike. Ako postoje albumi sa nazivima-svadba, put za.., odmor u..(samo mnogo kreativniji, naravno sa sve srcima, citatima iz posećenih zemalja i ushićenjem)-to je!
jao, zaboravila sma to za hranu i piće..
i ja kačim slike na fejs, nije u tome stvar. ovo je više pitanje mentalnog sklopa onoga ko odlučuje šta će nekom drugom biti neverovatno interesantno.. :)
Не сметају мени толико слике (осим ових са храном и пићем) колико количина истих. Ако одеш на неко путовање, не значи да мораш да лепиш 1350 слика. По мени је 20-30 сасвим довољно, међутим, многи људи претерују. Нпр. оду негде и ставе 100-200 слика, а од тога је бар половина истих. Знаш оно: сликаш се на једном месту, па прво сликаш себе са наочарима за Сунце, па на другој без наочара, па са шеширом или качкетом, па без истих. Мислим, поред толиких албума, никад ми није била јасна потреба за великом количином слика у једном албуму.
Све у свему, та идеализација сопствених живота качењем гомиле слика на Фејс је само обична маска. Људи тиме набијају на нос причу о свом идеалном животу, а у стварном животу углавном избегавају сустрет са онима којима преко Фејса презентују тај свој ''идеални'' живот.
Још један од разлога да не мењам омиљну марку гардеробе. Алергичан сам на Најк и Лакост. А одела и кошуље носим само на нечијој свадби.
Ako su parovi, onda su oko drveta, ili je on iza nje, sa rukama oko njenog vrata i oboje imaju ludački bele osmehe.
И још једна ситница са путовања (летовања, зимовања, јесеновања...), а то су слике хране и пића. За мене је то врхунац нечијег простаклука, тј. џиберизма. Џабе некима и фаултетске дипломе кад има простаклук вири на све стране. Прво иде слика на којој је или торта, или колач, палачинка, пица, роштиљ, салата, ледена кафа, топла чоколада, капућино, коктел, неко скупо вино, шампањац ... комплетан мени једног ресторана, а следећој празни тањири, шоље, чаше и флаше. Да се види да је поједено!
Имам топ 5 најгорих слика хране и пића, које сам видео на Фејсу, али није за објаву.
И ја качим слике на Фејс, али бирам шта ћу да ставим. Бирам оно што је мени интересантно и не волим да реферишем баш све. Чак сам и друштву забранио да ме тагују на сликама без моје дозволе, осим ако није у питању неки стварно важни догађај. Ставим по неку слику, али не правим албум за сваки нови излазак. Где год да одем ја не избегавам да се сликам. За инат. Фотографишем друге, али себе не.