Dobro Jutro Pesimizmu

Sat zvoni, svako jutro isto,jbg tako je to kad se radi, patis se kroz zivot, a tuzno je reci da ti je to vec oko 30. godina zivota, radis za sitne pare, s posla na posao,naravno ni prijavljen nisi, ni dana radnog staza, tek neka godina u radnoj knjizici koju si uzaludno proveo kod nekog privatnika koji ti ni dinara nije dao, al jbg valjala je bar da steknes pravo da odradis taj neki pripravnicki, kao kazu valjace ti u zivotu a u stvari te neko tare kao kerov tuki uzalud godinu dana. I tako kreces na taj posao,naravno pjeske, auto naravno nemas, a odakle ti kad ti je plata toliko mocna da je ponudis prosijaku nasmejao bi se, da uzmes kredit ?! Ne, brate, cim ga odplacivati, jedino bubreg da vadis sam sebi. Gde sam ono stao ?.... A da, i tako pjesacis na dobrim minus temperaturama, dok svakom vozacu koji te prodje jebes kevu sto se sad vozika u toploti svog prevoznog vozila, misleci u sebi „Vozicu i ja jednog dana, mamu vam glumacku“, a nisi ni svjestan da i taj sam vozac jebe sebi mozda sve po spisku jer vec 20 godina ide isto kao ti, na slabo placen posao, a kod kuce ga cekaju zena i dvoje drecavih ( ajd da kazemo neradnika ) , jednog vjecnog studenta koji mu kida i nokte sa prstiju da bi mogao „studirati“ u nekom gradu a ustvari se opija dano nocno ( kako to znam, pa isti sam nekad bio ), i jednu tatinu mezimicu, lijepa, umiljata, nije htjela na fax, kaze da uzme godinu dana da ramisli, a u stvari joj se ne ide, a i sto bi, lakse je od starog kretena-tatice dobrice izvlaciti zadnju kintu koju ce dati svom decku, svojoj najvecoj ljubavi ( samo zato jer jedino on je razume i on je tako dobro trpa ubulju ) za kladionicu gde ce ga Manchester po 58. put oboriti. Decku koji je najveci uspeh u zivotu bio da zavrsi za metalo-strugara a i to nebi uspjeo danije bilo komsije Pere koji voli rakiju pa za litar je sredio ocjenu kod razrednika.
Odlutao sam malo, i tako dolazis na posao,mnogi bi rekli „Vau, radis covece u kancelariji, jbt boli te uvo“ a potajno ti karaju sve do devetog koljena jel misle da ti je dobro a niko ne zna s kakvi se glupostima landris po ceo dan bez imalo postovanja koje zasluzujes. Sreces svoje uvazene radne kolege, vecinom isto napacene kao sto si i ti sam, mora se priznati ima tu par dobrih likova s kojima djelis muke, salusaju te bar iz postovanja i ako sami ne znaju koji kraj s krajem da sastave, a narvano tu su i oni smorevi, sto ih zabole patka za sviju, gaze preko leseva i paraju ljudske duse svojim rdjavim kandzama da bi pokopali sve oko sebe i stajali na vrhu,mozda je to zakon prirode da jaci opstaje al ti bi to nazavao samo kretenlukom. Naravno tu su uvjek i nadredjeni,uvek nezadovoljni, uvek spremni da te kresnu na neki novi nacin, da se covek zapita: „koliko to postoji nacina da me neko jebe u zdrav mozak“. A sta je vrhunac price, kao mrav boris se da zadrzis taj posao, al da zadrzis sta ?!Podcjenjivanje, nepostovanje, neplacanje i nezahvalnost..ako nastavis tako bojis se da ces se pretvoriti iz vrijednog poljskog misa u insketa Balegara koji samo skuplja izmet drugih da bi od njega preziveo. Da, tako je rodjace,zivot vise nije roman sa „heppy end-om“ vec jedna satira koja iz dana u dan postaje okrutnija da bi nasmejala tamo nekog treceg kad te pogleda. I tako svaki radni dan, do sudjenog vikenda, dolazis kuci, ajd bar tu imas neku radost, djeciji osmjeh ( ako imas klinca ) da ti izvuce bar malo pozitivne energije koju zle ljudske pijavice nisu uspjele da pokupe, porodicu , jesu nekada bucni, svadjaju se al jbg tvoji su, vole te bilo sta da bude, supruga-suprugu s kojim delis sve i ako to nije mnogo od tih nekih sitnih pocetaka kada ste se kao srednjoskolci upoznali dobacujuci se osmehom na velikom odmoru, a tek se smuvali kada se izlazilo po kafanama pod alkoholom jer ste samo pod dozom imali hrabrost da kazete da vam se svidja i onda se zabili u neki mracni cosak..jbg sledeci redoslijed svi poznajete da ga ne objasnjavam. Et postoje iti neki svjetli trenutci dana koji vas podsjete da tu jos ima zivota. A gde da nastavim,a da...eh ta ljubav, za sta drugo da se hvatamo ak nas karijera nesluzi, devojku naravno nemas, glumis cool tipa al u stvari zudis za dodirom jedne odredjene, ali koje, kad si ih izmenjao..sve i jednu si voleo, sve ijednoj zvezde skidao, na kraju kad je puklo njih si krivio, a u stvari nisi ni svjestan koliko tu ima tvoje krivice, nisi covece prefektan shavti to jednom,daleko si od perfekcije, uvidi svoje greske i ne krivi druge za to. Sigurno jesi voleo,al ne dovoljno, uvjek si hteo da stojis iznad tog pojma ljubavi kao hladni decko al brate dobio si patka, pa sad opet sve u krug biraj sebi ko ceda te opet povredi il ti da povredis sve do jednog momenta kad toliko sjebes i zacnes neko novo zivo bice, mozda bude greska, al voleces ga jer kazu da licina tebe a ustvari ce te samo tjesiti jer ti kinder lici na onog njenog gay drugara s kojim se uvek druzila, sto bi rekla ona pjesma „zivot pise tuzne price“ ustvari nisam ni siguran cija i dal je uopste to pjesma al nebitno idemo dalje,kad se sve sjebe tu su prijatelji da te podignu, nisam siguran dal da ovaj pojam „ prijatelji “ stavim pod navodnike il bez, zvucacu kao Fores Gump..al moja majka je uvjek znala reci : „mozes imati samo jednog prijatelja, a ne deset“ i u tog jednog vise nisi suguran, jbg da bi nekog upoznao trebas vrecu soli sa njim pojesti, bar tako kazu a odakle covece i so je poskupela, jedino da sam tucas kamen i lizes ostatak soli,minerala i ostalih djavola. Danas svi imamo tonu prijatelja, mjerimo ih po zahtjevima za prijateljstvo na internetu,Facebook-u, Twiteru i ostalim k** davorijama koje nam kreiraju zivot i nalazu kriterijume ko nam je prijatelj a ko ne, ono pravo se izgubilo, nadjes ti tu neku osobu sa kojom ces da zjakas ispijas kafe al sta ti vredi kad ce opet sutra ta osoba da postepeno, mucki i tako lagano da zadre sjekiru ne noz, noz bi bio isuvise human, u ledja da na kraju pomislis kako se nalazis u bitci za Carigrad medju vitezovima od silnih bolova. Kad bi te neko danas pitao, sta je prijatelj ? Da li bi znao definisati pojam prijatelj ? Zablejio bi se u prazno kao klinac iz 3. Razreda u tablu kojeg je nadrkani nastavnik matematike izveona tablu i pitao ga Pitagorinu teoremu samo zato jer je nadrkan na klincevog oca sto mu nije dosao cjepati drva, jer je ovaj isuvise skolovana gospoda da bisam cjepao. Stvrano covjek pomisli da je najbolje biti sam ali to je nemoguce ipak smo drustvena bica bar mislimo da smo, a ustavri smo samo komplikovani. A da ne krenem od musko-zenskih odnosa, da se zapitas dal je istina da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere, umesto ljubavi sve veca mrznja ispada da na kraju ti odnosi nece ni postojati,sve nas ubija u pojam, zene se same oplodjuju, muskarci pocinju da pucaju metro-sex fazon sto je na granici da budes gay, Vijagra se reklamira na savkom cosku, jbt zar je toliko potencija opala da se mora bosti u oci sa tim, sta se desava sa drustvom, msm iskreno se covjek pocne radovati tim jahacima apokalipse, kad ce te covece vise dojahati.Ne znam mozda vam zvuci sve ovo previse pesimisticno ili samosazaljevajuce, il sam toliko skrenuo da ni sam vise ne shavtam sta je realnost, il smo mozda kao u Matrixu pa samo pojedini uz uzimanje crvene pilile progledaju dok oni sa plavom uzivaju o necemu sto je slicno zivotu il ga bar tako nazivaju.
Na kraju, sta reci ?! Mozda smo samo pesimiste pa smo ogorceni na zivot il je zivot ogorcen na nas ! Ali „The show must go on“,i tako dalje do sledeceg napada pesimizma !