Dobrodušnost

Људска особина, карактерна црта човечности, отворености и умећа правилног одношења ка другим припадницима колектива, спремност да се жртвује за друге и зарад њихове добробити, умеће проналажења добра у појединцу и пружање рефелектованог одговора истом. Једна од основних људских вредности, која изражава степен људскости и омогућава да се човек у друштву и зарад њега оствари и пронађе се у том узвишеном идеалу моралног горостаса, буде срећан због радости коју је неко други имао прилику да осети и има жељу и потребу да уколико је њему припала исту подели са другима. Вредност којој треба тежити, тражити је у сопственом и туђем наличју, држати је се као непроцењивог блага и не испуштати је из мисли и срца, давати све од себе како би је што чешће и јасније испољавали и другима пружали. Привилегија поседовања овог одиста вредног дара није свима својствена, иако је многи својатају и сматрају делом свога бића и карактера. Ретка и вредна, јединствена и непредвидива, чини основу склопа доброг човека, једне срдачне и милосрдне особе. Оличен у нашим добрим делима, које чинимо заборављајући на корист коју нам доносе или могу донети, лепим мислима упућеним оним око нас, способност битисања које није подређено властитом интересу и посвећено остварењу истог, вештина пружања добра људима и једна од најлепших и највреднијих црта људског карактера.