Dokle više!

Ovu prostu rečenicu ćemo pomisliti onda kada vidimo lika sa tablet računarom kako sedi u kafiću sa netom za dž, i naočigled dva ushićena ortaka i jedne takođe ushićene ortakinje iz razreda pretura po fejsbuknim notifikacijama. Oni su svi sabili glave oko ekrana ovog tehno čuda kao desetogodišnjaci koji menjaju sličice digimona, a on likuje nad trista evra vrednim komadom tehnike čija je namena delimično nepoznata ostatku sveta. Dobro, možeš na net, a možeš i da gledaš film, ali za sat i još malo ode baterija u kurac tako da je autonomija neizvesna pa furaj punjač brale i ubadaj gde stigneš. A da sediš kod kuće i gledaš u tablet bilo bi bezveze kad već imaš komp sa adeeselom. Na fejs možeš i preko telefona tako da koji će ti tablet.
Pre deset godina svi su furali onu malu nokiju oko vrata jer je bila mala. zezali su lika sa 3310-kom da ima cigletinu.
Par godina se furali mali telefoni a onda dođe simbijan i ogromne moćne nokije.
Onda je neko prošvercovao HTC sa ekranom na dodir i počelo je ludilo. Što ti je ekran veći to si veći baja. Slično kao i sa dužinom i obimom, al nećemo sad o tome.
Sad dođoše na red te tablete. Droga za likove koji ih imaju i likove koji ih nemaju a ortaci su sa likovima koji ih imaju.
Stvarno dokle više?
Za par godina će da furamo plazma televizor na točkićima sa ekranom na dodir.

Paja - E brate, Goksi je kupio tablet! Da viš šta može!
Đole - Šta može?
Paja - Gleda filmove, ide na net, čita novine, šta god oće!
Đole - To mogu i ja na Nokiji pa šta.
Paja - Al on ima veći ekran! Viš kako se lože ribe kad ga vide!
Đole - A ja mislio da se kita produžava bemveom. Taj tablet će ionako da se zgasi za po sata. Ne digne ga ni sa topom.