Rade nenormalno mnogo, ne stignu ni pošteno da se naspavaju, jedu, žive i funkcionisu normalno. Posle dežurstva izgledaju kao zombiji. U vugla su opičeni do bola usled robovskog rada i ne znaju više ni da sklope prostu proširenu rečenicu. Čim se završi duga smena i dežurstvo oni su psi pušteni s lanca. Skupljaju žene s nogu, s ulice, koja hoće hoće, koja neće ima da hoće. Vole da popiju mnogo. Vikendom vode razuzdan zivot, pun seksa, alkohola, rok svirki. Na sve liče samo ne na akademske građane kad se dobro odvale.
A, posle mi čke Beogradske stvarno nismo normalne, i oni bi malo rakije, eksere i THC.
A, ne dao vam bog devojke da vam je to dečko. Evo sad sam raskinula sa njim! Strava i užas! Oteo me jednog jutra mrtav pijan sa stanice i ja zaglavim s njim puna 2 meseca! I bežala sam ja, i molila i kukala da me ostavi na miru, al to bre ludo.
Rešila ja njega tako da ostavim jednom i on budala pobegne sa posla u sred smene i ide jurca za mnom po gradu da me moli da se vratim. Kukuuuuuuu
Плус од мене! Увек је лепо видети авангарду, посебно када долази од мање заступљеног пола, и посебно када долази од стране тинејџера. То је оно што нам је на Вукајлији потребно, много тинејџера, тек онда ће дефиниције да буду свецке.
Na žalost većina ih je takva dok se ne ožene, ako se uopšte i ožene. Moja drugarica je bila sa jednim takvim, ja, pa moj drugar gej...
Je li ovo ispovest žrtve nasilja?