Krajnji način promocije neke vukojebine od strane njenih žitelja. Predstavlja vid alternativne terapije nezdravom gradskom životu ispunjenom morem betona, asfalata i bez ikakvog zeleniša. Sad ti meni reci kako da roditelj ne prihvati ovu sugestiju? Svima koji imaju decu, roditeljski instinkt će ekspresno proraditi i poruka će biti prihvaćena kao relevantna.
A, brat bratu, ima tu i neke logike. Nigde betona, nigde asfalta (osim ako im ovi iz lokalne zajednice nekim slučajem nisu ispunili predizborno obećanje), nigde nasilja, osim onog nad tovnim prasićima i pilićima. A budimo realni, nigde ni drogoša ni nezdrave trave, samo kvalitetni primeri flore korišćeni u nadrilekarstvu već vekovima. Od domaćih travki, predlažemo avgustovsku ambroziju, koja suzi oči više od bilo koje šiptarke ili avganistanke. Nigde đubreta po ulicama i plastičnih flaša, eventualno neka balega od koje i konj diže kopitu da ne isprlja potkovicu. Jebeš mi mater ako ovo nije melem za dušu.
Sine, pakuj kofere, idemo kod maminih na selo!
Dobra dan, teta Dobrila, kako ste?
- Hej, pa, gde si ti, zete? Ne javljaš se!
Evo, imali neke obaveze, Milica i ja smo u gužvi, ne znamo šta ćemo! Obećali decu da vodimo na Zlatibor, ali ne možemo stići, pa se deca ljute!
- Zete, da prostiš, jeb'o Zlatibor, bani do Nepričave i povedi decu da očiste pluća, otrovaše vam se deca u gradu!
Hm, ne znam baš...
- Ma, pazi šta ti ja kažem, samo ih ti dovedi, skroz su ubledeli od zadnjeg puta kad smo se videli. Pa kad im deda izdinsta taze slezenu, ima se poprave skroz!
Што би код мене у завичају рекли: Ће се испусте деца од лошу 'рану там' у Београд. Слабо се ви там' 'раните. :)))))