Stalna praksa devedesetih u vreme inflacije i nestašice, kada su se formirali redovi za dve vekne hleba i litar mleka. Pošto nije smelo da se uzima više od propisanog i vraća u red po dobijanju sledovanja radi ponovnog uzimanja, pribegavalo se slanju više članova porodice kako bi se uzeo dovoljan broj namirnica.
- Slušaj sad, ja idem u red, evo tebi pare, pa kada se skupi desetak ljudi iza mene, ti dođi i stani. Kada dođeš na red traži jedno mleko i pravac kući. Ako te pitaju je l' si moj sin, reci da nisi.
- Ali tata...
- Nema ali, čuo si me.(...posle pola sata...)
- Reci mali?
- Jedno mleko.
- Evo... Ček, ček, je l' si ti mali Rašin?
- Nisam čiko.
- Tata ti je malopre uzeo dve litre, ne možeš da dobiješ mleko.
- Molim te čiko, moj tata radi.
- Prodaje cigare?
- Ne, gorivo.
- Joj Rašo, Rašo, dete iskvari. 'ajde, evo ti.
Gorivo....koliko sam ga samo prodavao +