Dragstoraši

Врста људи изумрла крајем прошлог века са нестанком њиховог природног станишта, драгстора (продавнице које су радиле 24 сата у којима је ретко постојао појам кауција). За разлику од дрогераша, драгстораши су навучени на алкохол. Стандардна подела људи на пивске, винске и ракијске као и њихово архинепријатељство код драгстораша не важи - они су једна велика срећна заједница. Физичких сукоба није било. Чак су и пандури имали разумевања за ову врсту људи.
Придошлице радо примају у друштво, уз инцијацију која се састоји у чашћавању староседелаца. Било их је разних фела тако да су се могли водити и дубокоумни разговори док малигани не учине своје.
Од љубавних, политичких тема, свакодневног живота до расправа о делима Јустина Поповића. Млађи су заиста имали шта да науче, неки су пробали да им се то искуство касније у Заводу за запошљавање призна барем као трогодишња средња школа, не знам за исход. Млади драгстораши су викедном драгстор користили као место окупљања/допуне и полазну тачку ка местима за излазак.
Научно је доказано да је дрвеће које су драгстораши редовно "заливали" одавало више кисеоника од осталог, иако је мало накриво расло.
Нека им је вечна слава и хвала.