Najveća čizma na svetu. Ako je verovati pričama ratnih paljevina, u tu čizmu je stalo barem pola JNA, ako ne i više. Na svako pominjanje rata i raspada Jugoslavije, paljevina se trudi da izgleda važno dok izgovara čuvenu rečenicu "znaš li da je moja čizma druga ušla u Vukovar, prvi je bio taj i taj, a ja odmah posle njega". Gde je "taj i taj" uvek neka poznata zverka čije se ime pojavljuje i novinama, a nekad i u sudskim optužnicama. Ako se u istoj prostoriji nađu dvojica koji tvrde da su vlasnici te čuvene druge čizme u Vukovaru, počinje takmičenje u ribolovačkim ratnim pričama koje traje dok ih neko ne ućutka kad stvarno preteraju.
Verovatno nikad nećemo da saznamo čija su prva dva para čizama ušla u grad oslobođen od ljudi i zgrada jer onaj ko je stvarno video tu pustoš i uništenje neće da ide naokolo i priča o pobedi.
"Da mi je sresti nekog ko je bio u ratu od DRUGOG dana u oba bi ga oka poljubio!" Iz jedne monodrame, ne sjećam se naziva. +
Који је то распад био од рата. Прича ми ћале, хтео је прво добровољно да се пријави, а он човек алпиниста био, везе није имао са војском, сем што је завршио к'о и сви, и оде да се пријави, а капетан бригаде му каже- Супер, Мићковићу, ти би био вођа извиђача. И пита ћале, па што, како, ја то не знам, а овај каже- Па један си од ретких са завршеном средњом. Опуштено, научи се то брзо, није извиђање ништа компликовано. И ћале се покупи и оде кући. Реци дебилизма.+
Nisam imao prilike da slusam ove price. Dobra defka