Najbolja drugarica sa kojom uglavnom nemaš puno zajedničkih interesovanja,ali ona je jedina koja može da te spusti kao nijedna druga osoba.Samim tim što ste gotovo ceo život prošli zajedno,podrazumeva se da je bila sa tobom u tvojim neslavnim trenucima,u čudnim periodima kada si imao drugačija razmišljanja.
Naravno,ima mnogo bolju memoriju od tebe i izvlači iz tebe sećanja koja si se toliko trudio da potisneš.
Najčudnije u vezi toga je to što je time voliš mnogo više,jer tad shvatiš koliko se u stvari dobro poznajete.
Drugarica i ja sedimo kod nje u sobi i ona pali televizor i pušta Zvezde Granda.Gledam je zabezeknuto i kažem:"Šališ se?"
Ona na to kaže smejući se:"A šta je ono beše bilo pre nekoliko godina?Ona tvoja omiljena pesma???"
Ja:"Ne sećam se...Ne moraš da me potsećaš..."
Ona:"Kako beše...Udara u glavu k'o šampanjac,njeno malo,glatko,crno koleno...Tako nekako...Potseti me,ti verujem da je još uvek znaš na pamet!!!"
Ja:"Ne sećam se..."
Ona:"A Ceca?Je l' se sećaš Cece???"
Ja:"E,lažeš,oduvek sam mrzela Cecu!"
Ona:"Ma da...Ličiš na moga oca,isto je mojoj majci...Sećaš se?"
Ja:"Ne."
Naravno da se sećam.Ali joj to nikada neću priznati.
Nikad nisam stvarno volela i slušala Cecu,više je bilo zbog društva...
Svako je imao taj period kad je hteo da se uklopi u društvo.
Od kad sam upala u srednju,nemam više tih problema.
Jao, ne spominji samo one spomenare, gori su od najboljih drugova i drugarica, ali...to smo svi "zaboravili"! :D
Sid,Ceca,interesantan razvojni put....