Drugarstvo je jedan važan deo života.Ono mora da se poštuje i da se neguje.Ja nemam baš mnogo pravih prijatelja.Ali ipak imam.Ja sa svojom najboljom drugaricom se stalno dopisujem,zajedno ponekad slušamo muziku itd.Kada je ona zauzeta nečim ili je u školi,ja odem na Vukajliju i tamo se isto družim sa drugarima na četu.To mi zaista prija.Meni nije drugarstvo kada nekog voliš i obožavaš samo dok mu radiš domaći,pozajmljuješ mu stvari i drugo.I onaj ko to prihvata sve to da radi on će isto jednom osetiti da ga ovaj vuče za nos.Onaj ko zna da ceni drugartvo i da ga neguje on je...pravi čovek.
bas tako...bravo brdjo