Dečija igra za minimum dva, a maksimum beskonačan broj igrača u kojoj jedno dete, ostalima ne dozvoljava da se pomeraju u momentu dok ih posmatra, ali kada im okrene leđa i ne gleda, svi pokušavaju da mu se približe što više mogu, krevelje se, zasmejavaju jedni druge, gurkaju se.
U trenutku kada ovaj vikne Drvena Marija jen-dva-tri! i naglo se okrene, svi moraju ostati ukopani u mestu.
Ukoliko primeti i najmanju naznaku pokreta, kažnjava ih vraćanjem na početnu poziciju. Poenta je da neprimećen stigneš do cilja - odnosno do ovog što je do malopre bio privilegovan da ostalima ograničava slobodu kretanja.
-Patos je mokar, sad sam brisala, nemoj da bi neko mrdnuo dok se ne vratim, odo da vidim jel ima nešto u sandučetu.
……..
-Pa, dakle, stoci ne vredi govoriti! Šta radiš s tim pivom? Kako si stigao do frižidera?
-Bila si okrenuta leđima, to se ne računa!
Ja mislim da nikada nisam igrao ovu igru...ili sam zaboravio, što nije nemoguće, naprotiv :+D
Požuri boysie...već sam ostao "prekovremeno" ;-))))
Šalim se, samo polako, evo obećavam da ću se vratiti da pročitam.
Advokado je bio Maratonac?
Ja još pokušavam da dokučim da li je ovo povratak originala, ili povratak generalno. Po ocenama bi se reklo da je pola-pola.
http://vukajlija.com/ture-bure-valja
Čak ni ovde nije objašnjeno. Eto ideje za nekoga ko je spreman na istraživački rad.
Jednom sam negde ovu igru objašnjavala Pranku, ali on je tada bio baš mali. Kako se ovoga niste igrali? Jeste vi bre imali park? :)
Pitaću Brusa baš, kod njega u kraju se ova igra drugačije zvala, ne mogu sada da se setim.
Anđelko, ko? Nezaboravak ili ja?
Drugi primer vredan zvezde!