Drvoseča porodičnog stabla

Лик који је предодређен да затре породичну лозу. Један од разлога за тако нешто лежи у чињеници да једноставно неће да се жени. Што би бабе рекле "не дâ му нека виша сила" или "има Албанки колико хоћеш, нека купи једну, а он неће, оца му јебем".

Према веровању, од малих ногу схватиш какав је живот пред тобом а само они који живот не желе да подаре не могу живот ни схватити. Такав лик, још као клинац, има фиксирану секирицу у левој чарапи и само чека знак да је извади и почне да витла истом. A затим посече сопствену грану и стабло креће да се суши. Онда примети да му је цео свет у VHS-у али буде касно; дрво је већ умрло. Један од услова да се све коцкице поклопе за овакав сценарио јесте да дрвосеча нема брата који има претензије да "забрче" наследника и тако настави традицију малих куроња у фамилији.

Други разлог за затирање, поред ових момака од педес година што неком игром случаја неће да нађу животну сапутницу, јесте и онај који тангира мајку природу и (не)дар од Бога - "ситуација као кад играш пикадо шпагетама", илити импотенција. Али то није до тебе, јебежга.

И на крају да не буду у причи искључиво мушкарци, рећи ћу нешто веома кратко и о нежнијем полу: уколико постоје само женски наследници, стабло ће и овако и онако завршити каријеру јер све се то поудаје, роди децу и оде али ипак удахне нови живот неком другом дрвету које наставља да се грана.