Državni službenik

Главни кривац за све у овој земљи, па и за то што појединци имају малог Милојицу, наместо витог Јаблана. Познат је још и као чиновник. Руља говори да је поменути крив што је у овој држави све лоше - од ајвара до купуса. Но, сваки власник малог Милојице се хвали како је ``звршио`` ово и оно преко ортака који ради као службеник овде и онде. Зајебо систем. У најбољу руку, већина ће се похватили да су појебали неку медицинску сестру, која му такође дође нека државна службеница. Али појебали су је само у сновима.
Државни службеник је ситна душа, мастиљара, сивило свих послова који се могу наћи. Он је спор, лењ, учмао, у торби увек носи укрштене речи, ролну тоалет папира и лењир. Да га јебем ако знам шта ће му лењир, али увек има један. Ма колико брзо или споро радио, његов шалтер обавезно има гужву. Или канцеларија, ако је мало напреднији.
Прво правило је да га затекнеш како једе, што мора да те револтира. Али зато одеш да сереш против свог шефа кад те гузи што пушиш или пијеш кафу у радно време. Реванш меч - газда тебе, ти службеника.
Друго правило је да мислиш да би ти његов посао урадио брже од њега. Само свој радиш истим темпом, па си зато ту где јеси. Оно истина, његов посао би свако радио брже. И он га је радио пре 20 година, кад је био млад и луд.
Треће правило државног службеника је да неки стално фали. Ма колико да их има, један шалтер је празан, једна канцеларија је закључана иако пише да ради, један колега је одсутан. Вечита мистерија државних служби. ФТ1Р - фали ти један радник. Кој оћеш, али један мора да фали. Треба их казнити и довести у ред, свакако. Али је фрка када треба тебе да казне, јер је то тада мобинг и фашизам.
Ипак, када пригори око гузице, сви траже неког да им среди улазак преко реда, регистрацију, бољи кревет у болници, јаче лекове у лудници, дискрецију код лекара за венеричне болести...
Од свих, најбољи опис је Пантић, легендарни лик Тесне коже. Нажалост, гаћански малишани увек мисле да је јадни Пантић уствари Шојић и да се он пита. А не пита се. Сви смо ми Пантићи.