Durasel zec

Simbol pišanja po sirotinji i manijačkog mentalnog iživljavanja nad pobeđenim, bolje reći gubitnikom.

Momenat kada mali plavi zečevi stanu, saviju se, isplaze svoje male jezičke od umora i nemoći i osmeh na licu bezobraznog, nadobudnog, osionog Durasel zeca, koji onda trči oko njih, skače, kezi im se u facu i uopšte izigrava idiota, je momenat kada sam rek'o da neću nikada kupiti jebene Durasel baterije samo zbog tog vanserijski iritirajućeg zeca.

Na primer, to je toliki simbol ponižavanja da sam do juče bio siguran kako Mišković ima istetoviranog Durasel zeca na buljsonu ili tako negde. I on i svi pripadnici njegove masonske lože, klana ili čega god.

- I GOOOOOOOOOOL!!!! Vadi šarana! Upec'o se! Idemoooo! Jebi Tromozoa! JEBI! JEBI! Pet nula! Pukla petarda Šabani a? Jel pukla, da čujem bre! Indijanci jedni. Vi ćete sa mnom da igrate fudbal! Za vas sam tata bre! TA-TA! Bogotac bre!
- Dobro je brate, igramo fudbal, sprdamo se, što ih cimaš tako?
- Ma ko ih jebe bre. Idem tamo do kornera da im otplešem jednu sambu k'o Ronaldinjo. Ej mali, mali. Daj tu kredu da im nacrtam Durasel zeca ispred gola. MOĆ BRE! MOĆ!
- Nemoj Džoni, stani, NEMOOOOJ!
- On će meni zeca da crta isped gola, dođi 'vamo pička ti materina bezobrazna.

TUP
.
.
.

- I kako je pizda mala, napaljena?
- Brate slomio si mu ruku ladno.
- Pa kad je kreten. Ja onako frljn'o u vis ciglu ka njemu, sa tolikim lukom k'o Džabarov horog i mislio sam da će kreten da se sagne, a on postavio blok. Stvarno je glup.
- A jebiga. Ajmo do njega da mu se izviniš.
- Ajde. Jel imaš marker?
- Imam kući što?
- Idi po njega, pa da mu nacrtam Durasel zeca na gipsu.