Kaže jedna stara izreka ''Ko se jednom opeče, duva i u 'ladno.'' Tačno. Duva. To uopšte nije pitanje. Zajebali su te, odbacili, ostavili na ulici sa troje dece, šutnuli, opljačkali, zgazili k'o bubašvabu. I sad si na oprezu. Povlačiš se u svoju dramu zatvorenosti. Svi su mnogo opasni. Opet će neka kurveštija da ti skine lovu sa kartice, opet će neki baja da te kresne i odleprša, opet će da te zgaze, da krcnu kosti. Bolje da se zatarabiš. Ako ti neko priđe, lepo ga gledaš preko tarabe. Sigurno je neki vrag, vražju mu mater jebem baš. I duvaj, duvaj i duvaj, k'o vučko u ''Crvenkapi'', duvaj bre što jače možeš, sruši mu i kuću i pokućstvo i oduvaj ga u pičku lepu materinu, a kad se tako, dok duva, u'vati za tarabu, a ti uzmi čekić pa ga malo čukni, za svaki slučaj, dok skroz ne odleti. Jer, zašto bi koji kurac dao sebi priliku da ti bar jedom, ili još jednom i još jednom, bude lepo, da bar na jedan tren uživaš makar sve bila samo puka iluzija, da samo na kratko budeš srećan kao nikada do sada, kad je to istovremeno rizik da će neko da te slomi. A već si se jednom i sastavljao i znaš da možeš. Pa premeri. Ja samo da napomenem da nam je svima vreme ograničeno, i s ove i s one strane tvoje tarabe.
Prof, ja sam odlično raspoložena. Malo me jebe taj urođeni cinizam.;)) Ali...zapravo sam davno, davno srušila svoju tarabu pa....haha...podučavam. ;))
A dogodilo mi se...tako se silne neke stvari dogodile...lepe...pa se neke kockice srušile i neke nove poslagale. ;)
"Ajmo uživot, još mlada je noć,
ajmo polakooo, takoooo"
:))))))