Slikovit sinopsis zavetne vukojebine, po običaju locirane negde Bogu iza nogu i toliko ruralne da ju je tehničar u Google Earth-u protumačio kao glič u pikselima...i obrisao.
To nije ni zaselak, ni poljoprivredno dobro, ni kotun...ma nije ni prćija, jebiga, koji bi tu ženio, ako ćemo iskreno. Tek - iz dva dimnjaka izbijaju jedva primetni tragovi obitavanja ljudi podno istih, dok na ona tri kamena sede lešinari i čekaju. Sva je verovatnoća da neće dugo...
- De si đuvegija, nešto si mi prop'o, hehe...
- Ma pusti me u pičku materinu, bio sam tri dana sa Morganom kod njenih u Bosni, da me upoznaju i te munje...
- Ajao, pa kaka ti je fjučr tazbina?
- A njeni su prilično stari, jebiga, teško žive...ma znaš koja zapizdina kad tri dana signal nisam im'o.
- Dve kuće i tri kamena, a? Pa dooobro, tebra, Morgana je valjda vredna toga, hehe...
- Pa ne znam baš. Bio je jedan trenutak na početku koji mi je do jaja ubacio crva sumnje u glavu...
- Šta, to što su inbredi, lol?
- Ne, nego im se Morgana poklonila kad su prišli a oni joj pružili sveže odsečenu glavu ovna. Bizarno, zar ne?
- Hm...Brate, da joj se ćale možda slučajno ne zove Belzebub?
- Vid'o si na fejsu, a smrade?
malo si oduzio u primjeru bespotrebno, ali oke je