Na koje pitanje Džej nema odgovor?
Šta ćeš biti kada porasteš?
Merna jedinica za metar.
Antagonizam uštogljenosti.
Zbog svoje iskrenosti, direktnosti i stava "boli me uvo" često pozivan u emisije samo radi razbijanja lažne knjiške i bezgrešne atmosfere koju stvaraju ostali "estradni umetnici" svojom budističkom smirenošću i intelektualnom elokventnošću.
Budući da ume da pretera sa slobodnim izražavanjem, voditeljke su morale da smisle neku foru da bi ga zaustavile- teraju ga da peva ili da ustima imitira trubu, što samo doprinosi opštem cirkusu koji se već godinama neguje u našim medijima.
Voditeljka: Ana Marija, verujem da se tvoj talenat razvijao još od mlađih dana?
Ana Marija: U pravu ste. Još kao mala, kraj kamina posle večere, umela sam da svojim talentom oduševljavam svoje roditelje, bilo pevajući, bilo svirajući operete, sonete ili valcere, koji su neretko umeli da podignu na noge sve u kući i stvore atmosferu koju bi Tolstoj rado opisivao u svojim knjigama da je živ...Voditeljka: Džej, jesi li i ti prepoznao svoj talenat kao mali?
Džej: Pa vidi da ti kažem seko... Iskreno, u to vreme su me često jurili panduri zbog cigara, ili sam bežao iz domova, tako da, realno, bolelo ih je dupe da l' pevam ili ne! Svejedno bi mi razbili vugla. Nego, da ti pričam kako sam jednu kuravu...
Voditeljka: Ajde imitiraj nam trubu!!!
Ono što ispadne ciganin u društvu, kad ga krene. Pandan džeku. Džej Denijels.
-Ambre da viš, kad sam naručio šumpanjac u kafanu, svi su stali i svi su me pogledali!
-Lele, bra'o, ispao si Džej!
Nadimak za nisku osobu.
- Evo Mareta, Raleta i naravno Džej.
- Nisam Džej, ja sam Milica. Dosta sprdanja sa tim.
- Ok. Hoćeš sa nama na košarku? Da nam budeš lopta.
Čudo prirode. Mali zeka sa Duracell baterijama, što reče jedan sa Tarzanije, ali prirodni talenat za svaku vrstu muzike-narodnu, zabavnu, rok, romsku... Čovek koji je toliko toga ostvario a može još i više. Niti mu je glas nešto niti mu je izgled nešto, o visini i da ne govorimo. Ali, eto, on ima ono nešto što ljudi vole, preciznije rečeno, ima dušu.
Na svakom veselju se počne sa finjacima, rokić, pa kad se gosti malo zagreju teži metal, pa kad popadaju na stolove Jana, a kad padnu ispod stola nastupa Džej i tu se izlije količina emocija koja u Engleskoj ne može da nastane za deset godina.
21:00: "Jesen u meni caruje, zašto sanjam čemprese..."
23:00: "We're all living in America, America, America..."
01:00: "Šta će ti pevačicaaaaaaaaaaaaa...
05:00: "Nedelja, i svi ste tu, sve podseća na sreću..."
