Zlatni standard. Ono s veoma visokom stopom opšte prihvatljivosti. Nešto što spaja dijametralno suprotne profile ljudi: sirotinju i bogate, urbane i ruralne, mlade i stare. Pink Floyd svakoj životnoj kategoriji.
Elem, svi smo upoznati s radom nekad čuvene Džene, koja je žarira i palila tokom naših detinjstava. Dolazile su mlađe, lepše i šarmantnije; ali ona je uvek ostala u srcima većine, poput šetnje pored reke sa starom simpatijom iz detinjstva. Zlatni standard je produkt one narodne: "Ko ga na Dženu bacio nije, taj detinjstvo nije imao."
- Kumašine, 'de si, bre? 'Oćemo po jedni dunju, da vidiš kakva je?
- Jok, ne volim dunje, sve to sam koncentrat.
- Imam dobro domaće vino, k'o duša?
- Jok, kume, daj onu Jovinu Dženu od kajsije, da mi ostanemo na proverenom. Ionako nisam za neka istraživanja...
tako nešto. mada, pored nje nedostaju mi još neke VHS kraljice iz tog perioda, šteta što sam im pozaboravljao imena..
Brend. ++