Najbolje akcione figurice svih vremena.
Tokom devedesetih, i perioda šverca iz Mađarske, ostalo je ultimativno sredstvo za smirivanje dece tokom višečasovnih čekanja na granici. Svaki put kada se pređe granica, roditelji kupe još jednu igračkicu, bilo da smire decu tokom puta (ako ste poveli decu), ili da da prestanu da se dure (ako ih niste poveli). Sankcije traju, kolekcija džiajdojaca raste. :D
Alternativni metod nabavke je bila bogata tetka iz Austrije.
Toliko dobrih figurica, vozila, dodataka... :)
Kasnije su se pojavili oni Ekšn-menovi, ali, po meni, su bili previše glomazni i previše nalik na Kenove, i nisu mogli da prismrde džiajdžojcima. :D
Kad se samo setim:
Ja: -BUM!!
Fušššš...
Ratattatatata!!!
Aaaaaaaa.......
Beng!
Moj tata: -Aaaaaa! Jebem ti i graničare i sankcije i mene što mu kupih tu glupost!!
Eee da... I dok su svi imali neke ultra-naoruzane rambo likove kao ovi sa slici, ja sam dobio nekog samuraja sa nekim sataram i repinom do po ledja, i uz to je jos licio na nekog zajebanog turcina. Mislim da je to bio jedini dzijadzojac sa hladnim oruzjem, i bas mene da zapadne... pu mamu mu njegovu... a jos ga imam
Vlex, ne znaš šta su džiajdžojci? Ti, sine, nisi imao detinjstvo... :(
Paradox, ja sam se najviše igrao se nekima koji su bili kao nindže. Znaš, kako se kaže: "Satara ne može da ostane bez metaka" :D
...samo nemoj da je repetiraš... ostaćeš bez prstiju.
Mislim da je moja generacija poslednja koja se masovno ložila na džiajdžojce... Šteta. Ne znaju deca danas šta je detinjstvo.
ne znam sta su, ali mi se svidja sta si napisao + :-)