E, zadnje vreme došlo

Када се погледа конструкција ове синтагме намеће се на почетку глас ''Е'' који носи ону уводну метафизичичку тежину саме узречице, обично изговорене од стране субјекта са ''горким талогом искуства''. Кроз тај самогласник можемо наслутити смернице које се крећу у опсегу C'est la vie и на тај начин као епилог најавити фијаско који се ближи.
Остали део синтагме може се наслутити из претходног описа као универзални кључ за доказ како је некада било боље, а задње време је све ближе. Употребљивост је свестрана, али на тежини добија када је изговара неки препредењак типа Остап Бендер.
Задње време представља катастрофу библијских размера, драстичан скок цене цигарета, Србија у фудбалу губи од Македоније, нема уља, појава расизма , појединци престали да конзумирају алкохол, треба да се игра фудбал у крају а нико нема лопту... и још много проблема који наглашавају да смо пропали.