Ekskurzijski meni u Srbiji

Nešto što zaokuplja bar malo pažnje kod učenika koji se vrate sa ekskurzije, kod njihovih baba koje obavezno pitaju ''Šta si jeo, jesi li pojeo sve?'', kada su učenici mlađih razreda.
Uglavnom, meni hotela, motela, restorana, menzi, birtija širom Srbije, bar kad su deca na ekskurziji u pitanju, je nepromenljiv :

Doručak : Čaj za piće, po 2 ona kockasta komada sa marmeladom i magarinom po tanjiru, kriške leba, eventualno neki kačkavalj zapakovan u foliju u obliku parčeta pice za jelo.

Ručak : Klasik - šnicle i krompir pire ! Sad, tu su moguće razne varijacije. Nekad umesto pirea imamo krompiriće, nekad pire od šargarepe valjda, onaj narandžasti ( koji UVEK ostaje netaknut od ogromne većine đaka ). Daju se različite vrste mesa, od piletine, do svinjetine i govedine diskutabilnog kvaliteta. Naravno uz to ide kupus salata. Nečega od tečnosti uz to - nema.

Večera : Neka pita i jogurt verovatno, ali naravno, i to većina ne jede.

I ovom prilikom želim da izrazim ogromnu mržnju prema stavu tih mlakonja od đaka koji nikad ne pojedu, ili uopšte ne jedu hranu koju im postave. Ja zato namerno sa ortacima uzmem i pojedem sve, čak i tuđe, i uživam da se raspravljam kad nam govore da smo seljaci, životinje ili ne znam šta.