Ektor Kuper

-Kako si prošao sinoć? Mada, verovatno ne moram ni da pitam...
-Pa... Onako. Duga priča. A gde ti ode sinoć?
-Nisam imao srca da te gledam kako se mučiš. Ta što si joj prišao, odjebala je četvoricu pre tebe, a realno, izgledala je za tri klase iznad tebe. I mene. Zajedno.
-Pa ne... Krenulo sve super. Pukla me neka inspiracija, znaš ti kako ja umem da budem duhovit kad mi dođe...
-Ma znam, kao Adam Sendler. Dobro, i šta si zasrao?
-Pa ništa. U stvari... Polako. Sve je išlo savršeno, nisam verovao šta se dešava... Dala mi i broj i rekla obavezno da joj se javim.
-Dobro, i...?
-Kaže da hoće da krene kući, pa da je ispratim do taksija. I taman, pošto živi na pola puta do mene, idemo na istu stranu, pa da krenemo zajedno taksijem...
-I?
-Krenemo mi taksijem. Priča sve bolja i bolja, vidim ja da bi mogli da produžimo do mene gajbi...
-Pa?
-Ništa, idemo mi, idemo, ona ne govori ništa taksisti... I stignemo do mene, kontaš...
-I šta, nisi imao za taksi?
-Jesam, znaš da ja uvek ponesem deset evra za ne daj bože, za takve situacije...
-Znam, ali uvek završe kod konobara.
-Pa dobro, ovaj put nisu! I odemo gore. Malo priče, vatanja, kreće skidanje...
-Dobro, ja ne vidim šta si sad mogao da zajebeš...
-E pa ovako... Znaš prošle nedelje, kad me ona sa posla ugrizla... znaš gde... pominjao sam ti to...
-Znam, za glavić. Pokazao si mi fotku, na mobilnom, kad si se napio u podrumu vina.
-Ne seri da sam ti pokazao...
-Jesi. Pokazao si svima. I onom matorom, što drži podrum.
-E u kurac. Nebitno. Uglavnom, ostao mi je još uvek od toga mali ožiljak...
-I tu je odustala...?
-Ne. Skontao sam da je primetila, ali je iskulirala.
-Dobro, majku mu jebem, pa šta si sad mogao da zasereš?!
-E pa, ti znaš da ja nekad preteram sa šalom. Kad popijem naročito. I kažem ja njoj: "A, to gledaš... To mi je povreda na radu, ako me razumeš..."
-I, šta, to je njoj smetalo?
-Ne, baš joj se svidelo. I onda ja kažem: "Nije sifilis, hvala bogu"
-I, to je bio kraj... Bravo.
-Pa istripovala se jebiga... otkud sam ja mogao da znam da studira medicinu. Mislim, znao sam, rekla mi je, ali gde ću ja o tome da razmišljam u tom trenutku... Krene nešto tu da mi se gubi, kao "ožiljak, to je sifilis, nešto kao prvi stadijum, drugi stadijum, šta ti ja znam"
-I ode kući?
-Ode.
-E, pravi si Ektor Kuper.