Emisija Exploziv

Verovali ili ne, pre par dana dobili smo čudnu dojavu da se jednom naizgled mirnom i dobroćudnom banatskom selu desila neverovatna stvar. Žitelji su do sada živeli u miru i blagostanju sve dok Mesna zajednica ovog sela nije odlučila da promeni nabavljača hleba.
Sada ćete pomisliti: “Pa sta, samo su dobili drugačiji hleb”. Dragi gledaoci Exploziva, sada cete čuti jednu neverovatnu pricu...
- Ja sam bio uzoran gradjanin... Mislim, seljak znate... I redovno sam kupovao novine... I znate sta sam onda radio sa njima, onda sam ja tako...
- Gospodine, nemamo mnogo vremena, možete li nam samo ispričati o ovoj neverovatnoj pojavi?
- Da, da naravno... I tako ja jedno jutro odem da kupim hleb. E, i onda ja vidim na trafiku tu kod Steve novine. I ja uzmem one novine u ruke, kad ono...
- Gospodine...
- Da, da, hleb, naravno.. I tako ja kupim hleb i donesem kod decu i unuci da se taj hleb za doručak pojede. I tako deca jedu onaj hleb i jedu i jedu i jedu i jedu i jedu i...
- I?...
- I pojedu.
- Pojeli su hleb?
- Da, izeli su ga.
- Dobroo... Dakle, deca su pojela malo hleba...
- A ne, gospojo, nisu deca poela malo hleba. Izeli su TRI VEKNE!
- Tri vekne, rekoste?
- Dabogme, tri vekne gospojo! I jos posle toga dolazi mi unuk i kaze: “Deda , ja sam jos gladan”, a ja vise nemam novaca da kupim jos hleba.
- Mozete li da nam objasnite kako to da vam unuci pojedu tri vekne hleba?
- E pa draga gospojo sa televizor, za to su kriva ova kompanija sto nam pravi lebac! Ja bre izedem celu veknu i jos se nisam zasitio. I onda uzmem izedem jos jednu veknu, i opet se nisam zasitio. Ja ne znajem od cega ovi prave taj lebac, ali ja sa tih pedez dinara koliko platim hleb mogu da kupim tri novine kod Steve na trafiku, znate, i onda ja sa te novine...
- Hvala vam gospodine na izdvojenom vremenu.